„Ostao je zarobljen u ratu, u prošlosti koju je definisao njegov otac sa svojim ciljevima. To je viđenje BiH u kojoj nema srpskog naroda ili je on trebao da bude drugorazredan. To srpski narod nije prihvatio“, naglasio je Drecun za RTS.
On je dodao da su takvi politički ciljevi Alije Izetbegovića doveli do rata i poručio Bakiru Izetbegoviću da ukoliko želi da bude političar mira, da gradi budućnost, „mora da ima viziju, mora da bude spreman na kompromis, na dijalog, mora da bude iskren, posvećen“.
Drecun je pojasnio da Srbija, posebno predsednik Aleksandar Vučić, ulaže napor da se odnosi između Srba i Bošnjaka stabilizuju, da se stvaraju uslovi za iskreno pomirenje,ali to nije moguće ako se samo govori da je jedna strana činila zločine, a ne priznaje se šta je radila druga strana.
„Izetbegović bi mogao da prizna Kosovo kao neku državu, ako nema Republike Srpske u tom Dejtonskom okviru. On ovim gura Republiku Srpsku iz Dejtonskog okvira. Republika Srpska to neće dozvoliti“, naglasio je Drecun.
Govoreći o položaju Bošnjaka u Sandžaku on je istakao da se zaboravlja da tamo živi veliki broj srpskog stanovništva i da Bošnjaci mogu svoj položaj da unaprede u intenzivnoj saradnji sa Vladom Srbije u Beogradu.
„Srbija ulaže značajna sredstva u razvoj te oblasti. I Turska se dosta angažuje, ali u dogovoru sa Srbijom. Mislim da su to poruke koje stabilizuju region“, zaključio je on.
„Ne može se desiti da Srbija prizna nezavisnost KiM„
Drecun je rekao da se ne može desiti da Srbija nakon unutrašnjeg dijaloga predloži rešenje koje bi vodilo priznanju samoproglašene države Kosovo.
„To moramo da ističemo zbog naših prijatelja koji ne priznaju Kosovo, koji bi u nekom trenutku mogli da pomisle da unutrašnjim dijalogom mi tražimo izlaz da priznamo samoproglašenu državu Kosovo“, rekao je Drecun.
Cilj unutrašnjeg dijaloga je, pojašnjava, da se na kraju iskristališe generalni stav kako Srbija sagledava pitanje kosmetskog problema i šta joj je činiti u narednom periodu.
On je dodao da Srbija želi da spreči konačnu secesiju Kosmeta, tako što će ponuditi rešenje jer , kako kaže, ukoliko se ne nude rešenja onda druga strana pribegava jednostranim rešenjima.
„Evidentno je da smo opet ušli u fazu međunarodnog pritiska na Srbiju da se odrekne Kosova. Videli ste ponašanje pojedinih američkih diplomata, ponašanje nemačkog ambasadora koji je rekao da će Srbija morati da prizna Kosovo ako želi u EU. Ja nisam čuo takav stav u Briselu. Nemačka jeste najuticajnija država, ali to nije konstruktivan pristup“, naglasio je Drecun.
Poziv na unutrašnji dijalog predsednika Aleksandra Vučića je, kako kaže, pitanje na koje odgovor treba da da kompletna nacija, svi građani Srbije, preko političkih institucija, civilnog sektora.
