Danas se na Kosovu obeležava Dan nestalih osoba. Ovim povodom oglasio se EULEKS, navodeći da je posvećeni daljem pružanju podrške Institutu za sudsku medicinu u naporima da se rasvetli sudbina 1620 osoba, koje se i dalje vode kao nestala.
Poručuju da su sa ISM-om angažovani u pružanju podrške lokalnim vlastima i kolegama specijalizovanom ekspertizom u operacijama na terenu na nekoliko lokacija, za koje se čeka na sudski nalog.
Ujedno dodaju da zajednički vrše potragu za novim potencijalnim tajnim grobnicama, a što bi, naznačili su, moglo da dovede do identifikacije više nestalih lica,.
U sklopu ovih aktivnosti se vrši pregled posmrtnih ostataka u prištinskoj mrtvačnici.
Iz EULEKS-a preciziraju da se pregled vrši u koordinaciji radne grupe koju predvode forenzički stručnjaci ISM, a na osnovu Strategije i Akcionog plana radne grupe 2021-2023.
„Glavni cilj je pregledati sve ljudske posmrtne ostatke koji se čuvaju u mrtvačnici, kao i povezane spise predmeta, i utvrditi status svih slučajeva uključujući: slučajeve povezane sa sukobom, koji su od forenzičkog interesa, slučajeve od forenzičkog interesa koji nisu povezani sa sukobom i slučajeve bez forenzičkog interesa“, poručili su iz misije.
Naveli su da je ovaj proces rezultirao nedavnom predajom posmrtnih ostataka sedam nestalih lica iz masakra u Maloj Kruši njihovim porodicama.
Forenzički antropolog u EULEKS-u, Luisa Marinho, rekla je da je postupanje sa neidentifikovanim ostacima veoma zahtevan proces, koji traži posvećenost i upornost svih uključenih stručnjaka.
„Preduzećemo strateški pristup i iscrpićemo sva sredstva forenzičke istrage kako bi rešili slučajeve nestalih lica koji su trenutno pod nadzorom ISM“, rekla je Marinho.
Govoreći o Strategiji i Akcionom planu 2021-2023, Marinho je navela da ona uključuje dve strategije koje, kako dodaje, imaju veliki potencijal da pomognu u identifikaciji nekih od neidentifikovanih posmrtnih ostataka.
„Prva strategija je da se dopre do rođaka nestalih lica i zatraži od njih da pruže uzorke krvi tamo gde ih nema, ili su nedovoljni za analizu DNK. To bi moglo dovesti do pozitivnih podudaranja DNK i identifikacije nestalih lica. Druga strategija je da se saniraju pogrešne identifikacije koje su rezultat takozvanog procesa ‘tradicionalne identifikacije’, korišćenjem DNK“, naznačila je.
Marinho je takođe kazala da su dva glavna faktora koji bi mogli da ometaju ili spreče identifikaciju posmrtnih ostataka stanje očuvanja ostataka, odnosno da li su spaljeni ili visoko fragmentisani, i nemogućnost da se dobiju odgovarajući referentni uzorci krvi za identifikaciju na osnovu DNK.
„Međutim tehnologija koja se brzo razvija u oblasti DNK mogla bi dovesti do pozitivnih rezultata ponovnog testiranja prethodno neuspešnog DNK testiranja nekih uzoraka. I na kraju, ulaganje u međunarodno arhivsko istraživanje, uz obnovljene pokušaje da se pristupi informacijama iz evidencije MKSJ i drugih međunarodnih organizacija i da se iste analiziraju, takođe bi moglo otvoriti nove tragove u forenzičkoj istrazi nekih slučajeva“, poručila je.
Iz EULEKS-a navode da su od početka mandata do danas sproveli 684 terenskih operacija za lociranje nestalih lica, uključujući 181 ekshumacije. U sklopu ovih aktivnosti identifikovani su ostaci 477 lica, uključujući 332 nestalih lica, precizirali su.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, na Kosovu je od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine ukupno 10.093 civila izgubilo život i/ili nestalo. Od tog broja njih 8.645 su Albanci, 1.013 Srbi, 262 Romi, Aškalije i Egipćani, 84 Bošnjaci, a 203 pripadnici drugih naroda.
