Zajedno sa Krasnićijem, za zlodela nad svima koje je OVK proglasila za “protivnike” u desetinama pritvora, optuženi su tadašnji članovi GŠ OVK Hašim Tači, Kadri Veselji i Redžep Seljimi.
Za vreme rata na Kosovu, Zirapi je bio glavni operativni oficir, a zatim i načelnik GŠ OVK.
Tokom jučerašnjeg unakrsnog ispitivanja Zirapija, Krasnićijeva zastupnica Venkatešvari Alahendra (Venkateswari Alagendra) sugerisala je da u GŠ OVK “nije postojala zajednička namera za zastrašivanje, zlostavljanje i nasilje” nad Albancima – “kolaborantima” ili pristalicama Ibrahima Rugove – Srbima, Romima i drugim manjinama.
Zirapi je to prihvatio kao tačno.
Na dalju sugestiju braniteljke da Krasnići “nikada nije bio uključen u bilo koji takav plan”, Zirapi se prvo ogradio da “to ne bi znao”, da bi zatim naznačio da Krasnićija nikada nije video da radi “bilo šta u tom pogledu”.
Optužnica tereti Tačija, Veseljija Seljimija i Krasnićija za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu protiv svih koje su s vrha OVK proglasili za “protivnike”.
Cilj tog zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, da OVK nasiljem nad “protivnicima” preuzme kontrolu nad Kosovom.
Odgovarajući na sugestije zastupnice trećeoptuženog, Zirapi je potvrdio da Krasnićija nikada nije izvestio da su civili pritvarani ili zlostavljani, kao i da nikada nije dobio naređenje koje je Krasnići potpisao.
Svedok je tvrdio i da je GŠ OVK pokušavao da spreči zlodela formiranjem “pravnog sektora”.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Svi optuženi su u pritvoru u Hagu od novembra 2020., kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
