Na spomeniku su uklesana 84 imena ubijenih i kidnapovanih Srba u orahovačkoj opštini od 1998. do 2000. godine. Parastos je služio vladika raško-prizrenski Teodosije uz sasluženje jereja Milana Stanojevića i protosinđela Kirila Dečanca.
Parastosu su, osim rodbine, prisustvovali i meštani Orahovca i Velike Hoče.
Vladika je obraćajući se sabranima posle pomena postradalima u, kako je rekao „bezumnom sukobu rata 1998. i 1999. i u posleratnom periodu“ rekao :
„Učinili smo parastos, pomen, sećanje, slugu božjih naših najmilijih koji su živote svoje položili za istinu i pravdu, nevine žrtve bezumnog sukoba i rata 1998. i 1999. godine. Kaže Gospod naš u Svetom jevandjelju da nema veće ljubavi nego da neko život svoj položi za bližnje. Ja bih se usudio da kažem da svi ovde spomenuti kojih se danas sećamo su položili život svoj za sve nas. Njih je Gospod izabrao i primio u večno obitalište, u rajsko naselje. Oni su mučenički postradali i oni su nevina žrtva za sve nas koji danas živimo na ovim prostorima i njihovom žrtvom i blagodaću Božjom evo mi 25 godina posle svih sukoba i stradanja živimo kao svoj na svome, na svojim ognjištima i čuvamo ovu blagoslovenu, svetu kosovsko-metohijsku zemlju. Naročito Orahovac, Velika Hoča i okolina, vekovno naše ognjište i zemlja koja nam je data od Boga da uživamo sve plodove njene i da je čuvamo, ali sećajući se na sve postradale da ne zaboravimo njihovu žrtvu ali i da se nikad ne odreknemo ovog blagoslovenog prostora, ove zemlje za koju su oni postradali jer su bili svoj na svome.“
Episkop Teodosije je rekao da mnogi misle da je to nemoguće, ali je Bogu sve moguće:
„Neko će reći da je to nemoguće ostvariti u ovo naše vreme u uslovima u kojima živimo, ali ono što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće i uz Božju pomoć, zasigurno, možemo i mi da prinesemo makar malu žrtvu na onu veliku žrtvu i stradanje koje su naši najmiliji podneli. Zato današnji parastos, današnje sećanje na sve njih ono što i Bog i ljudi od nas očekuju od nas da budemo verni Bogu, verni našem Kosovu i Metohiji, verni našim svetinjama, a sve to da bismo opravdali svoje ime, svoju veru i ono što smo. Da nikad to ne izneverimo. Neka je blagosloven Bog koji nam daje i snage, i kreposti i hrabrosti da to sve ostvarimo, a našim najmilijima da podari lepša prostranstva i mirnija i blagoslovenija u onome drugome životu, kojima mi težimo da ćemo jednog dana krenuti. Neka im je večan spomen i Carstvo nebesko od svih nas. Amin“, kazao je mitropolit Teodosije.
Osim vladike Teodosija sabranima su se obratili još i Vesna Bošković predsednica Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, predsednik Privremenog organa opštine Orahovac Aleksandar Micić, predsednik Udruženja kidnapovanih i ubijenih lica Negovan Mavrić, i u ime meštana Orahovca i Velike Hoče profesorka Marija Micić.
Marija Micić je rekla da je bol porodica kidnapovanih i ubijenih Srba i bol svih okupljenih i da je važno da ih se svi sećamo njihove žrtve
„Ovde smo da kažemo porodicama postradalih da saosećamo sa njima i da je njihova bol i naša bol. Okupili smo se i zbog naše dece jer ona treba da znaju ko su, odakle su, ko su im bili preci i kako su stradali mučeničkom smrću braneći svoje ognjište i samo zato što su bili Srbi.“
Marija je istakla da svako dete, „ne samo sa Kosova i Metohije“, već svako srpsko dete, čuje i nauči sve o novijoj srpskoj istoriji stradanja Srba orahovačke opštine.
„To saznanje je važno, ne da bi se svetili neprijatelju, jer mi hrišćani pravoslavni se ne svetimo, naša vera nije osvetnička, već da nemaju besu u one koji su pre dvadeset i šest godina kidnapovali, mučili, ubijali“, rekla profesorka Marija.
Od 12. maja 1998. kada je u spašavanju Srba iz sela Bratotina i Ratkovca život izgubio policajac iz Velike Hoče, Aleksandar Micić, pa preko napada na Srbe u opštini Orahovac 17, 18, 19. jula, bombardovanja i kidnapovanja, pa sve do ubijanja Srba posle dolaska KFOR-a na Kosovo – u orahovačkoj opštini je kidnapovano i ubijeno 86-oro Srba.
Na spomeniku su upisana 84 imena, a imena novinara Ranka Perenića i Đure Slavuja za kojima se i dalje traga, inače kidnapovanih tog jula 1998. godine – ispisana su na ploči postavljenoj ispod puta koji od Velike Hoče vodi ka selu Zočište.
