Porodice nestalih Srba i Albanaca, jedni u Gračanici a drugi u Prištini, istakli su fotografije svojih članova koji su nestali tokom ratnih sukoba na Kosovu. Svi oni 25 godina traže da se obelodani istina o tome kako su njihovi najmiliji nestali. Izgubili su svaku nadu da su živi pa se nadaju da će saznati gde su njihova tela zakopana.
“Neizvesnost ubija”
“Današnji skup počinjem rečima neizvesnost ubija. Naša neizvesnost, tuga, bol, patnja i pre svega nepravda traje punih 25 godina. Okupljamo se sve ove godine na istom mestu, istim povodom da obeležimo Međunarodni dan kidnapovanih i nestalih. Svake godine sa nadom da će uroditi plodom naše poruke, ali mi smo i dalje na početku, isto boli neizvesnost, isto boli nepravda. Obraćajući se nadležnim institucijama za rešavanje pitanja kidnapovanih dobijali smo obećanja i lažnu nadu. Godine prolaze, a mi sa našim bolom, tugom i neizvesnošću na početku puta. Da se kidnapovani pronađu, a izvršioci tih zločina izvedu pred licem pravde”, rekla je na skupu u Gračanici koordinatorka Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa KiM Silvana Marinković.
Porodice nestalih godinama ukazuju da u institucijama kako u Prištini, tako u Beogradu ali i u međunarodnoj zajendici nema dovoljno volje da sudbina preko 1600 lica sa Kosova rasvetli. Međutim, jedan od problema je i identifikacija posmrtnih ostataka. U mrtvačnici u Prištini se još uvek nalaze posmrtni ostaci 300 osoba koje čekaju na DNK analizu.
Darko Gvozdović iz Crvenog krsta Kosova i Metohije je poručio da je pristanak članova porodica nestalih na DNK analizu ključna u identifikaciji.
„Ovo je prilika da se javnost podseti na patnju i bol članova porodica nestalih ali i na važnost rasvetljavanja slučajeva nestalih osoba, kao i da se senzibiliše i pouči javnost kako je svaka informacija o nestaloj osobi dragocena za njen pronalazak. Ujedno, ovo je i poziv porodicama da izvrše svoju obavezu da otvore zahtev za draženje i daju krv za DNK bez čega nema portage”, kazao je Gvozdović.
Humano a ne političko pitanje
Vesna Bošković iz Komisije za nestale lica u Beogradu pročitala je pismo iz ove Vladine institucije. U njemu se navodi da rezultati po pitanju pronalaska nestalih na terenu ne idu u prilog nikome, pa je poručila da bez obzira na to ono ne sme ostati bez odgovora. “Radi njih a i zbog generacija koje su tek stasale prošlost moramo ostaviti tamo gde joj je i mesto, kako se nikada više, ni pod kojim okolnostima ne bi ponovila. Ličnim primerom moramo pokazati da izgradnja suživota sa dojučerašnjim ratnim neprijateljima u regionu nije samo mit, sukobi se dešavaju ali se dešavaju i pomirenja. Za praštanje je potrebno da se odnosi rasterete političkog uticaja i da se reše otvorena pitanja zajedničkim naporima. Mi ne znači da ćemo time izneveriti naše žrtve, da ćemo zaboraviti, zanemariti ono što je učinjeno i što se ne može poništiti. Mir znači da za greške treba da odgovaraju samo pojedinci kao i da čitava nacija ne snosi odgovornost za zločine koje su počinili pojedinci“, navodi Bošković delove pisma.
Za porodice nestalih i udruženja koja instistiraju na rasvetljavanju sudbine nestalih poručuju da ovo nije političko, već humanitarno pitanje i da tako prema njemu treba da se odnose nadležni. Negovan Mavrić iz Resursnog centra za nestala lica kaže da neće odustati od traganja i pritiska na institucije.
„Mi tražimo da otvore arhiva ovde na Kosovu, traže oni, a tražimo i mi. Mi tražimo da se pronađu počinioci i grobna mesta, na Kosovu i u Srbiji, gde god ih ima. Da li je to Albanija, gde god ih ima, mi želimo da se pronađu. Za nas ne postoje privatne ili službene arhive, svi arhivi mora da se otvore. Ako hoćemo da postignemo cilj za koji se borimo”, kaže Mavrić.
Priština: Porodice i dalje čekaju
Porodice nestalih Albanaca došle su do Prištine organizovanim prevozom iz Mitrovice kako bi podsetili da istina o njihovim članovima nije obelodanjena.
Bajram Ćerkinaj, koordinator Resursnog centra ali i otac kojem je tokom rata nestao sin nezadovoljan je radom institucija.
„Nažalost, došao je još jedan 30. avgust. Mi imamo više od 1.600 nestalih lica, od toga 133 deteta. Nismo zadovoljni vladinim institucijama, međunarodnom zajednicom koja je dužna da nam pomogne, da se ovi ljudi pronađu i daju porodicama. Institucije se pravdaju da to nije u njihovoj moći, moć je u Beogradu, Briselu, međunarodnoj zajednici. Neće da rade, otvore arhive, imaju opravdanja i nismo zadovoljni“.
Na pitanje kako se nosi sa činjenicom da više od 25 godina ne zna istinu o svom sinu, Bajram kaže: „Meni je sin nestao tokom rata. Meni je 15 članova porodice izgorelo, našli smo par delova tela, ostalo nismo našli. Verovatno si roditelj, kako bi se osećao da tri dana ne znaš gde ti je dete, a ne 25 godina. Nikako“.
Kurti: Optužbe na račun Srbije
Premijer Kosova Aljbin Kurti kaže da u Srbiji nema volje da reši pitanje nestalih osoba, te da je većina pronađenih posmrtnih ostataka Albanaca u masovnim grobnicama obavljena nakon rušenja režima Slobodana Miloševića.
„Ogromna većina, preko 94 odsto ekshumiranih i vraćenih posmrtnih ostataka na Кosovo iz masovnih grobnica u Batajnici i Perućcu, dogodila se poslednjih meseci 2000. i 2001. godine, odnosno posle svrgavanja Miloševićevog režima u Srbiji. Sa ovih masovnih grobalja ekshumirano je ukupno 900 Albanaca, žena, dece i staraca. U periodu od 2010. do 2021. godine sa dva masovne grobnice ekshumiran je još 61 Albanac. Dakle ogromna većina je pronađena u prvim mesecima nakon rušenja Miloševića, posle toga nije bilo volje za daljim iskopavanjima u Srbiji, dok na Кosovu imamo 2.800 iskopavanja za ovih 25 godina”.
Kritike je uputio i na rad Komisije za nestala lica Srbije na čijem čelu je Veljko Odalović.
„Ove godine se navršava 20 godina otkako je Veljko Odalović na čelu Komisije za nestala lica u Srbiji, a on je bio glavni Miloševićev čovek tokom rata na Kosovu. Zamislite, onaj ko bi trebalo da bude na optuženičkoj klupi, kome bi trebalo da se sudi i da bude pravedno kažnjen, danas vodi Komisiju za nestale osobe u Srbiji. Kao da to nije dovoljno, 2014. godine, pre 10 godina, arhiva ‘37. motorizovane brigade’ jugoslovenske vojske je klasifikovana odlukom u Srbiji, što znači da neće biti otvorena do 2044. godine. Da li treba da čekamo još 20 godina da se ta arhiva otvori?“, rekao je Kurti nakon polaganja venca na spomen nestalima ispred Skupštine Kosova.
Osim Kurtija i ministarke spoljnih poslova Kosova Donike Gervale Švarc, vence su položili i članovi kosovske Skupštine, predstavnici više ambasada u Prištini, Euleksa, Međunarodnog crvenog krsta, Komisije za nestala lica Vlade Kosova i članova Udruženja porodica nestalih Albanaca . Među okupljenima nije bilo predstavnika srpskih udruženja.
