Svedok je tvrdio da je Tači u to vreme u telefonskom razgovoru rekao sada saoptuženom Redžepu Seljimiju: „Hoću da istrebim tu porodicu“, javila je Beta, a preneo N1.
Po svedoku, sam Seljimi je to javno potvrdio.
U saopštenju OVK broj 59, svedokov brat Gani bio je identifikovan kao ubica komandanta „121. brigade“ OVK Abedina Redže, a cela porodica Geci optužena je da „predvodi srpsku ofanzivu“ protiv OVK.
Tači je zajedno s Kadrijem Veseljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem optužen za ratne zločine nad Albancima proglašenim za „kolaboracioniste“ sa srpskim vlastima – Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK.
Među Albancima koje je OVK nezakonito pritvarala, mučila i ubijala, bile su, po optužnici, i pristalice dotadašnjeg albanskog lidera Ibrahima Rugove.
Svedok Geci koji je bio lider Rugovinog Demokratskog saveza Kosova (DSK) u Drenici i pripadnik OVK, precizirao je da su mu „šestorica najbližih saradnika bila ubijena samo zato što su bili članovi DSK“.
Geci je kazao da njegova porodica i dalje trpi posledice saopštenja GŠ OVK u kojem je označena kao „kolaboracionistička“.
Oprečno o saopštenju
On je kao „laž“ označio tvrdnju iz tog saopštenja da je njegov brat Gani ubio komandanta Redžu.
Tu tvrdnju neposredno posle rata su ponovili optuženi Seljimi i Krasnići, ali su je kasnije javno porekli i kao autora saopštenja o tome naveli Tačija.
U televizijskom intervjuu prikazanom u sudnici Seljimi je Tačija nazvao „zlonamernom osobom“ koja je napisala saopštenje.
Na drugoj strani, Tači je, po dokumentima uvedenim u dokaze na suđenju, izjavljivao da je Seljimi napisao saopštenje.
Svedok Geci je ponovio da je od prvog dana s jeseni 1998. znao da je Tači bio autor saopštenja i da je objašnjenje odmah tražio od Tačijevog oca, ali da ga nikada nije dobio.
Tači je, po svedoku, saopštenje napisao „iz zle namere“ i „ličnog interesa“ da bi „marginalizovao porodicu Geci“ i „uzeo Drenicu za sebe“.
Više puta Geci je Tačija, Seljimija i Krasnićija koji su bili članovi Narodnog pokreta Kosova, označio kao „marksiste-lenjiniste“ koji su „uneli razdor“ i želeli samo da „preuzmu vlast“, za razliku od Rugove koji je delovao „u interesu države“.
Za Tačija je kazao i da je imao „ruski mentalitet“ dok nije shvatio da će SAD pomoći kosovskim Albancima.
Svedok je potvrdio da se Tači kasnije izvinio porodici Geci, ali da nikada nije prihvatio da je on napisao saopštenje 59.
Tokom iskaza Geci je tvrdio i da su u „mnogim drugim saopštenjima“ GŠ OVK „dobri ljudi bili lažno okrivljeni kao kolaboracionisti“.
„Mnogi dobri ljudi su bili ubijeni iz tog razloga“, naglasio je svedok.
Tužilac Džejms Paće je u sudnici kao primer prikazao saopštenje GŠ OVK broj 80 o ubistvu dvojice braće Lutani u julu 1998.
Porodica Geci proglašena izdajničkom
Tokom unakrsnog ispitivanja, Tačijev branilac Luka Mišetić je dokazivao da Hašim Tači nije bio autor saopštenja kojim je familija Geci bila proglašena za protivnika OVK.
Mišetić je kao tezu odbrane izložio da su saoptuženi Seljimi i Krasnići označili kao autora „iz političkih razloga“ tek kada su 2017. osnovali sopstvenu partiju.
Tačijev branilac je dokazivao da je saopštenje bilo posledica toga što je svedokov brat Gani u oktobru 1998. pucao na starešinu OVK Abedina Redžu zvanog „Sandokan“.
Potvrđući da je njegov brat u samoodbrani pucao na Redžu, Geci je, međutim, tvrdio da Redža nije umro od posledica tog sukoba.
Svedok je ponovio da je svrha saopštenja OVK bila da se porodica Geci „ukloni“ tako što je proglašena za „izdajničku“.
Advokat Mišetić citirao je izjavu Redžepa Seljimija koji je svedokovog brata Ganija nazvao „serijskim ubicom“, tvrdeći da je i njega pokušao da ubije.
Svedok je odgovorio da je Seljimi „pogrešio“.
Na tvrdnju Tačijevog branioca da je Gani Geci nedavno na Kosovu osuđen za ubistvo, Fadilj Geci je odgovorio potvrdno, ali je dodao da se Gani „branio od grupe koja je pokušala da ga ubije, a koju su platili ovi ljudi ovde“ – optuženi.
U ranijim izjavama tužiocima, uvedenim u dokaze, Fadilj Geci je svedočio i o „hapšenjima, pritvaranju, ubistvu i drugom zlostavljanju članova DSK i drugih osoba uključujući Sedija Kocija, Envera Maljokua, Hakija Imerija, Jakupa Kastratija i Čena Deskua“.
Tema Gecijevog svedočenja u tim izjavama je bilo i „hapšenje, pritvaranje i zlostavljanje“ poslanika samoproglašene Skupštine Kosova od strane OVK u selu Ćirez u septembru 1998.
Raniji svedoci potvrdili su da su ih tada u Ćirezu ispitivali optuženi Tači i Seljimi.
Navodi optužnice
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, nad približno 407 pritvorenika, od kojih su najmanje 102 ubijena od marta 1998. do septembra 1999.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu radi preuzimanja kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi su izjavili da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.
