Za zločine nad Albancima, koje je OVK proglasila za kolaboracioniste, kao i za zločine nad Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, sudi se Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.
Svi optuženi bili su vodeći članovi Glavnog štaba OVK, a svedok Čadraku bio je, kao Veseljijev podređeni, glavni obaveštajac u „operativnoj zoni Paštrik“ kod Prizrena.
Sudija Kristof Barte pitao je Čadrakua da li je znao da je, posle povlačenja srpskih snaga sredinom juna 1999. godine, u bivšoj zgradi policije u Prizrenu bilo pritvoreno i zlostavljano više ljudi.
„Ne znam, ja sam do 1. jula 1999. bio u Orahovcu“, odgovorio je Čadraku.
„Znate li da je u toj zgradi stariji muškarac bio pronađen mrtav, vezan za stolicu“, pitao je zatim sudija Barte. Svedok je i na to pitanje odgovorio odrečno.
„Znate li za druge zločine u Prizrenu koje je počinila OVK tog leta“, glasilo je sledeće sudijino pitanje.
„Ne, ne sećam se“, uzvratio je Čadraku, koji je sudiji potvrdio da je u to vreme bio glavni obaveštajac OVK u Prizrenu i okolini. Ranije tokom suđenja, dvojica oficira nemačkog Kfora posvedočila su da su, 18. juna 1999., tokom racije na bivšu zgradu policije u Prizrenu koju je zauzela OVK, pronašli jedno beživotno telo i oslobodili petnaestak pritvorenika sa vidljivim krvnim podlivima i drugim telesnim povredama.
Odgovarajući na pitanja sudija, Čadraku je kolaboracioniste definisao kao „osobe koje su radile za srpski okupacioni režim – vojnike, policajce, administrativce“.
„Nije bilo važno da li su Srbi ili Albanci“, kazao je svedok, precizirajući, međutim, da je bar 70 odsto saradnika srpskih vlasti bilo albanske nacionalnosti.
Prema rečima svedoka, OVK je znala imena tih kolaboracionista, zato što su oni njene pripadnike ranije tukli i mučili.
Čadraku je potvrdio da je on sastavljao spiskove sa imenima tih kolaboracionista koji su dostavljani kontrolnim punktovima na ulazu u teritoriju pod kontrolom OVK.
Cilj je bio da se saradnicima srpskih vlasti onemogući da uđu na teritoriju OVK i nanesu joj štetu, tvrdio je svedok.
On je negirao da je ikada u operativnoj zoni Paštrik sproveo istragu protiv konkretne osobe osumnjičene za kolaboraciju.
Osvrćući se na svedokovu sugestiju da su žrtve OVK bile „kolateralna šteta rata“, sudija Barte pitao je Čadrakua „da li bi pritvaranje, mučenje ili čak ubijanje neosnovano osumnjičenih za kolaboraciju nazvao kolateralnom štetom“. „Ne“, odgovorio je on.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje dve tačke i ubistva dve tačke.
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999. godine.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti a četiri tačke za ratne zločine. Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu o,d hapšenja na Kosovu u novembru 2020. godine.
