Ipak, nije sve ni do rasute pažnje javnosti. Čak i oni koji žele da prate tok postupka koji se osim Tačija, vodi i protiv Redžepa Seljimija, Kadrija Veseljija i Jakupa Krasnićija, imaju poteškoća. Razlog je što se značajan tok postupka odvija iza zatvorenih vrata, te su štura saopštenja suda i nedeljni brifinzi jedini izvor informacija o samom postupku, piše Vuk Jeremić za NIN.
Dobar indikator toga kako izgleda suđenje u Hagu je i poslednji glavni pretres gde je putem video linka saslušan svedok V00344, inače 105 svedok koji je tužilaštvo saslušalo u toku postupka. On je istakao da ga je OVK neosnovano lišila slobode i maltretirala u zatočeništvu. „Kako proizlazi iz rezimea koje je pročitalo tužilaštvo, pripadnici OVK oteli su ovog svedoka 1999. godine i držali ga zatočenog i zlostavljali u jednom zatvorskom objektu OVK“, navodi se u saopštenju.
Bekim Bljakaj, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo sa Kosova, ističe da je baš zbog te zatvorenosti teško oceniti kako teče postupak protiv Tačija i ostalih.
„Većina sednica suda su zatvorene za javnost. Dosta toga ostaje iza zatvorenih vrata, a posebno iskazi porodica žrtava. To je na neki način i razumljivo, imajući u vidu značaj zaštite identiteta svedoka. Međutim, ne umanjujući potrebu da se zaštite žrtve, istovremeno smatram da je jako važno, posebno za javnost na Kosovu, da se čuju priče žrtava. Specijalizovana veća bi trebalo da pronađu neko rešenje da istovremeno zaštite identitet svedoka, ali i da njihova priča postane dostupna javnosti“, smatra Bljakaj.
A upravo je bezbednost svedoka ahilova peta Specijalizovanih veća Kosova, suda u Hagu pred kojim se vode postupci za zločine počinjene na Kosovu. Već je jednom, nedugo po podizanju optužnice protiv četvorice bivših čelnika OVK-a izbio skandal koji je doveo u pitanje integritet celog postupka. Naime, dvojica pripadnika Udruženja veterana OVK-a Hisni Gucati i Nasim Haradinaj su javno objavili dokumenta na kojima je bio identifikovan veliki broj zaštićenih svedoka. Veća su morala da spasu obraz, pa su brzo uhapsili, a dve godine kasnije i osudili dvojicu veterana OVK-a na četiri i po godine zatvora zbog opstrukcije pravde i odavanja poverljivih podataka.
Curenje informacija i pritisci na svedoke
Ipak, kako navodi Bljakaj, pred istim sudom otpočeo je još značajniji postupak iz iste kategorije, pošto su ovog puta optuženi ljudi za direktno vršenje pritiska na svedoke.
„Postupak protiv veterana se odnosi na dokumentaciju koju su oni učinili dostupnom javnošću, a sud se pritom nije previše potrudio da ustanovi kako su oni uopšte došli u posed tih dokumenata. Ovaj drugi predmet je još važniji jer se sumnja na postojanje direktnog uticaja na svedoke da promene ili uskrate svoj iskaz. To po sebi pokazuje da u ovim sudskim postupcima postoje jasno uočeni pokušaji da se utiče na svedoke“, kaže Bljakaj.
Sredinom novembra krenuo je postupak protiv trojice kosovskih Albanaca koji se terete da su vršili pritisak na jednog svedoka koji treba da svedoči protiv Redžepa Seljimija. U optužnici se navodi da su se oni od 5. do 12. aprila 2023. u dva navrata sastajali sa svedokom kako bi ga, uz upotrebu ozbiljnih pretnji, ali i obećanjem poklona, naveli da povuče izjavu datu tužilaštvu i da se uzdrži od davanja iskaza pred sudom. Ovaj postupak će imati još veću težinu u kontekstu nedavne izjave predsednice Specijalizovanih veća Ekaterine Trendafilove koja je pritiske na svedoke okarakterisala kao najveći problem u radu suda, dodajući da nije očekivala da će ih biti toliko.
A upravo se na iskazima svedoka temelji i značajan deo optužnice protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija. Tužilaštvo je na početku suđenja u aprilu prošle godine istaklo da ima više od 300 svedoka spremnih da svedoče o ubistvima, zlostavljanju i mučenju koji su pripadnici OVK-a vršili od januara 1998. do decembra 2000. Ipak, kako je krenuo sudski postupak, tužilaštvo je smanjilo broj svedoka koji će biti ispitani ili čiji će iskazi biti pročitani, tako da je trenutno planiran broj od 152 svedoka. Neke procene su da bi tužilaštvo moglo do aprila naredne godine da završi sa ispitivanjem svojih svedoka. Međuitim, onda na red dolaze svedoci odbrane zbog čega je nemoguće utvrditi kada bi se mogla očekivati prvostepena presuda u ovom predmetu.
Optužnica tereti četvori okrivljenih, koji su svi imali istaknute uloge unutar OVK-a za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koji uključuju neosnovano pritvaranje, ubistva i mučenja civila, što srpske i druge nealbanske nacionalnosti, tako i Albanaca koji nisu želeli da sarađuju sa OVK. Zločini za koje se terete, počinjeni su u najmanje 42 nelegalna pritvora koji su kontrolisali pripadnici OVK-a.
Sva četvorica okrivljenih su negirali krivicu pred sudom, a Tačijev pravni tim je izašao sa tezom da njihov klijent nije imao kontrolu nad OVK tokom 1998. i 1999. godine, te da je organizacija bila potpuno raskomadana. Sam Tači nije negirao postojanje zločina, ali je i tvrdio da su oni bili rezultat „nekontrolisanih aktivnosti, osvete i opšteg bezakonja“. Ukoliko četvorica okrivljenih budu i osuđeni, preti im doživotna kazna zatvora.
Debela senka Donalda Trampa
Međutim, nad radom suda već godina lebdi debela senka Donalda Trampa. Novi/stari predsednik SAD je na više načina povezan sa Specijalizovanim većima, a ta veza ide unazad do novembra 2020. godine kada je objavljeno da tužilaštvo potražuje Tačija. Nepotvrđena priča kaže da je Tači za optužnicu saznao u avionu, dok je putovao ka Vašingtonu na pregovore koji će kasnije rezultovati Vašingtonskim sporazumom. Međutim, kosovsku stranu tog sporazuma potpisao je Avdulah Hoti, pošto je Tači već bio u pritvoru. Navodno su se Vučić i Tači u sklopu pregovora poigravali i idejom razmene teritorija, sever Kosova za Preševsku dolinu, što Trampu, čoveku sklonom nekonvencionalnom načinu razmišljanja nije bilo mrsko. Međutim, optužnica iz Haga je stavila tačku na bilo kakve pregovore, privremeno kvareći Trampove ambiciozne planove da zabeleži jednu pobedu na spoljno-političkom planu.
I dok se sam Tramp nije previše osvrtao na ovu epizodu, imao je prečih briga, njegov saradnik Ričard Grenel, koji je bio zadužen za pregovore Srbije i Kosova je itekako imao šta da kaže prethodnih godina. Tako je Grenel insinuirao da će Tramp, ako bude ponovo izabran, raditi na tome da se Tači oslobodi, podgrejavajući spekulacije da bi Vašington mogao da ukine postojanje suda. Ove sumnje su se samo pojačale kada su početkom novembra Amerikanci odlučili da vrate Trampa u Belu kuću. Njujork tajms je pustio priču da je Grenel tokom kampanje savetovao Trampa da poseti Tačija, ali da je ovaj to odbio. Grenel je i u avgustu ove godine podigao prašinu, tvitujući da su Vučić i Tači u sklopu pregovora razmatrali i mogućnost gašenja Specijalizovanih veća. Međutim, kada je opoziciona poslanica Marinika Tepić na sednici skupštine istakla ovaj njegov tvit, Grenel je odgovorio da ona „ne zna šta priča“, te da je plan bio da svaka zemlja interno istražuje zločine, a da se to ne radi u sklopu međunarodnog tribunala.
Bekim Bljakaj ističe da je detinjasto verovati da bi SAD mogle da ukinu Specijalizovana veća.
„Nema šanse da se to desi, niko ne može da zatvori sud ni na koji način, osim onog koji je predviđen zakonom. Zakon navodi da se rad suda završava onda kada se okončaju svi predmeti i kada sud o tome obavesti Savet Evropske unije. Nijedna druga mogućnost ne postoji. Bilo kakvo hipotetičko ukidanje suda mimo načina predviđenog zakonom bi predstavljalo skandal, koji bi imao šire posledice“, navodi Bljakaj.
Bočnu vezu između suda u Hagu i Trampa predstavlja i tužilac Džek Smit, čovek koji je u trenutku podizanja optužnice protiv Tačija bio glavni tužilac Specijalizovanog veća. Smit je međutim u novembru 2022. podneo ostavku, a tri dana kasnije je u Americi preuzeo istragu protiv Trampa, ispitujući otkud u njegovoj rezidenciji na Floridi poverljiva dokumenta iz Bele kuće.
I dok se čeka da Tramp i zvanično preuzme dužnost predsednika, sudski postupci se zakazuju u redovnim razmacima. Sa izuzetkom povremenih agencijskih vesti, suđenje napreduje mimo fokusa javnosti. Kako one na Kosovu, tako i u centralnoj Srbiji.
Bljakaj kaže da mediji na Kosovu ili ne izveštavaju o slučaju, a ako izveštavaju to rade povremeno i površno.
„Gubi se interesovanje za ovaj proces. Čini mi se, kako vreme odmiče, to je sve izraženije da nema mnogo zainteresovanosti. A kako vidim, slična je situacija i u Srbiji“, zaključuje Bekim Bljakaj.