Tužilac Ade Dema je u svojoj završnoj reči naveo da je u ovom sudskom pretresu utvrđeno da je optuženi u saizvršilaštvu sa još tri osobe izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret.
“Utvrđeno je pravo vreme i mesto radnje. Dragiša Milenković je u vremenskom periodu od 1998-99. godine bio je zapošljen u zatvorskoj jedinici u Prištini i sudelovao u delima kako smo mi (Specijalno tužilaštvo) opisali u optužnici. U optužnici je utvrđeno ko je bio Dragiša Milenković, ko mu je bio nadređeni, kakvo je bilo njegovo ponašanje prema zatvorenicima, to smo utvrdili u ovom sudskom postupku”, kazao je on.
Tužilac je dodao da se iz izjava svedoka oštećenih razume da je Dragiša Milenković bio službeno lice od koga se tražilo da radi u skladu sa standardima ali, kako je dodao Dema, svedoci su rekli da se Dragiša nije korektno ponašao prema njima.
“Svi su, bez izuzeća, izjavili da su 24. i 25. maja 1999. godine nakon užasnog masakra u Dubravi politički zatvorenici koji su preživeli, a koji su svedočili, potvrdili su da su bili premešteni u zatvorsku jedinicu u Prištini, (odnosno) u zatvorsku jedinicu u Lipljanu. U tom zatvoru ih je čekao jedan kordon koji je bio dug od 30 do 50 metara formiran od strane stražara i većina njih je navela da je Dragiša bio deo tog kordona i (da su) kao dobrodošlicu stražari maltretirali zatvorenike”, naveo je Dema.
Dodao je da je većina svedoka prepoznala Dragišu Milenkovića kao lice koje ih je maltretiralo.
“Isti je sam umišljajem izvršio krivično delo i bio je u saznanju. Ispunjeni su svi uslovi da se isti kazni u okviru zakona”, kazao je Dema.
Specijalni tužilac je istakao da je optužnica na pravi način dokazala odgovornost optuženog.
“Na osnovu toga što smo čuli ovde, isti je učestvovao na sistematski način u mučenju zatvorenika. Udarci po različitim delovima tela, udarci od početka kordona i nadalje, neljudsko i loše tretiranje zatvorenika kao što su lišavanje hrane i pića zatvorenicima, slabi higijenski uslovi”, dodao je on.
Milenković: Da sam kriv ne bih umešao porodicu u predmet
Optuženi Dragiša Milenković naveo je da svedoci i njihove porodice, kao i njegove kolege Albanci, znaju da ti zatvorenici nisu maltretirani u zatvoru.
“Oni dobro znaju da nisu maltretirani u zatvoru, tamo je bilo mnogo kamera, i 25 godina njihovi advokati nemaju ništa protiv mene”, naveo je Milenković.
Dodao je da nije kriv za dela koja mu se stavljaju na teret.
“I da sam uradio ovo delo, a nisam, imam tim svojih advokata, nikad se ne bih zakleo u svoju decu, ne bih umešao porodicu u predmet”, poručio je Milenkovic.
“Ja se nadam da ćete da donesete pravednu odluku, ja sam čist pred Bogom”, zaključio je Milenković.
Filipović: Optužnica bez dokaza
Advokatica Jovana Filipović istakla je da je ova optužnica podignuta bez ijednog materijalnog dokaza.
“U spisima predmeta nema nijednog rešenja ili potvrde da su oštećeni bili u zatvoru u ovom periodu. Od 16 optuženih, barem je jedan morao da dokaže to. Bez dokaza da se to zaista desilo u tom ratnom periodu – ova optužnica ne može da opstane. Mi smo imali dokaze koji nisu prihvaćeni i to samo iz političkog razloga. Činjenica je da je lice koje se pominje u ovom periodu po imenu Ivan zaključilo radni odnos 1997. godine. Ovo nije deo spisa predmeta, ali jeste deo Dragišine izjave. Kako je moguće da je Dragiša maltretirao zatvorenike sa ovim licem, ako on nije radio” dodala je Filipovićeva.
Navela je da je činjenica da je u ovom predmetu pritisak javnosti veliki, ali i da je činjenica da se sudsko veće mora voditi zakonom kada donosi presudu.
“Mislim da nigde u svetu ne može da se donese presuda bez ijednog materijalnog dokaza i na osnovu kontradiktornih izjava svedoka, a nadam se da će tako biti i ovde. Zbog toga smatram da je nakon ovoga jedina moguća presuda upravo oslobađajuća presuda za Dragišu, jer ni na jedan način nije dokazano ono što mu se stavlja na teret”, istakla je ona.
Filipovićeva je dodala da je za treću tačku optužnice koja se odnosi na nezakonito držanje oružja Dragiša Milenković priznao krivicu i zatražila da mu se za ovo krivično delo sudi po olakšavajućim okolnostima.
Vasić: Da li je svako maltretiranje ratni zločin?
Advokat Dejan A. Vasić podsetio je da je, pored navodnih oštećenih strana, saslušan i Dragiša Milenković. On je, prema njegovim rečima, vrlo jasno ispričao kako su maltretirani zatvorenici.
“On je objasnio nešto što su svi oštećeni skrivali. Da je etnička strultura u zatvoru bila podeljena i da je više bilo albanskih radnika. Pričao je i kako su zatvorenici vođeni u Državnu bezbednost. Meni je žao što ti oštećeni danas nisu tu, voleo bih da ih pogledam danas u oči i da im kažem da Dragiša nije rekao koji od njih nije pretučen u Državnoj bezbednosti, iako su tamo odlazili. On to nije rekao zato što nije hteo da kvari njihove političke karijere, ali i bojeći se za bezbednost svoje porodice”, kazao je Vasić.
Naveo je da svedoci moraju da govore istinu, a da, kako je dodao, sa druge strane nije video da sudsko veće koristi mogućnost da lažnog svedoka i njegovo lažno svedočenje prosledi nadležnom tužiocu.
Vasić je, obraćajući se sudskom veću, rekao da je važno da odluče da li je svako maltretiranje ratni zločin.
“Dobro razmislite da li za povrede za koje uopšte ne znate kakve su i kojeg su intenziteta bile možete odlučćiti da je to bio ratni zločin. Ti svedoci su bili visoke aktuelne političke ličnosti na Kosovu. Dragiša je rekao da su nas ovde zadesili izbori, da li je nekome od tih ljudi dobro valjala još neka politička zasluga koju je dobio na ovom suđenju lažno optužujući Dragišu? To neka je njima na čast”, naglasio je on.
Vasić je istakao da je Milenkovića prijavio komšija koji ga mrzi i koji je pucao u njega, nakon čega je postupak nastavljen na način “strpajte ga u zatvor pa tražite dokaze”.
“Kako je moguće da svi ovi svedoci čekaju četvrt veka da ispričaju ovo. Kako je moguće da niko od njih nije prijavio Dragišu ranije. Šefa smene Ramiza Pajazitija ne pominje niko, kao ni niti jednog albanskog čuvara”, rekao je on.
Tadašnji uslovi političkih zatvorenika u zatvorima, prema Vasićevim rečima, isti su kao uslovi koje danas ima Dragiša Milenković koji nije politički zatvorenik zbog njegovog delovanja, nego zbog političkih potreba kosovskog društva.
“Ovde postoji jedna formulacija kada treba osuditi Srbina za ratni zločin na osnovu izjava svedoka koje se ne podudaraju, a ona glasi – protok vremena. Imajte u vidu da to ovde ne može da važi jer su sve izjave date u roku od godinu dana”, kazao je Vasić.
Jokanović: Ratni zločim je strogo vezan za rat
Advokat Živojin Jokanović kazao je da na ovom terenu treba odlučiti o delu života jednog čoveka, Dragiše Milenkovića.
“Optužnica nije učinila ni dovoljan napor da nam bar predstavi ono što je moguće, kako da operišemo terminom da je neki kordon bio između 30 i 50 metara dužine. To je barem moglo da se utvrdi jer taj objekat postoji i danas”, kazao je Jokanović.
On je pojasnio da je ratni zločin kao krivično delo protiv civilnog stanovništva skorašnja tvorevina koja je nastala posle bitke kod Solferina kada je najugrožnije ratište predstavljeno u svetu i da je to dan od kada se “meri i humanitarno pravo”.
“Nastala je potreba da se zaštite civili, zatvorenici i učesnici u ratu. Ratni zločin mora da bude strogo vezan za rat. Po meni, ovde nismo razrešili osnovno pitanje, jer odeljenje Osnovnog zatvora u Lipljanu je bilo pod istom upravom kao u Prištini i dešavalo se da se radnici zatvora po potrebi premeštaju iz jednog mesta u drugo. Pitati nekog posle 20 godina da li si video ovo lice u zatvoru – odgovor je sigurno pozitivan. Naš klijent nije imao nikakve veze, niti je mogao da ima uticaja na to da li će se neko premeštati, o tome se neko drugi pitao. Znam da između organa nema oficijalne saradnje, ali isto tako znam da se u krivičnoj materiji ostvaruju razmene svih informacija i materijala”, kazao je advokat Jokanović.
On je dodao da se kod ovakvog stanja stvari posebno mora razlučiti da li je osoblje zatvora deo nekog sistema i učesnika u ratu.
“Kakva im je uloga bila tada, danas, a kakva će biti sutra. Postupaju po naređenju koje im daje nadređeni. Postavlja se pitanje šta su elementi krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništa. Ti ljudi koji su oštećeni su po pozivu došli, a neki koji su pozvani odbili su da dođu. Prema tome, izvršena je selekcija koja je dala različite efekte. Naš klijent se brani da nije bio učesnik u Lipljanu kada je bio kritičan dan. Na to pitanje treba dati odgovor, a ja tvrdim da tu nemamo dokaze. Elementi bića krivičnog dela koje se optuženom stavljaju na teret u datim okolnostima, a sve i da radnja nije sporna, a sporna je svakako, ne bi bili delo ratnog zločina, nedostaje mu glavni element – da je deo rata”, pojasnio je Jokanović.
Nakon svojih završnih reči, odbrana Dragiše Milenkovića predložila je sudskom veću da se njihov branjenik oslobodi po prve dve tačke optužnice koje se odnose na ratni zločin portiv civilnog stanovništva.
Izricanje presude zakazano je za 16. april u 13.15 časova.
Podsetimo, Dragiša Milenković uhapšen je 21. juna 2023. godine, a optužnicu je protiv njega tužilaštvo je podiglo krajem decembra iste godine. Prema njoj, Milenković je kao zatvorski čuvar tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine u zatvoru u Prištini i Lipljanu, u svojstvu službenog lica, i u saizvršilaštvu sa drugim službenim licima, kršeći pravila međunarodnog prava tokom sukoba, “na sistematski način maltretirao albanske zatvorenike mučeći ih na nehuman način različitim predmetima”.
