Govornici su ocenili da „Martovski pogrom 2004. godine – uzroci, razaranja, posledice“, sa oko 1.500 stranica u dve knjige i gotovo pedeset radova brojnih stručnjaka, predstavlja jedno od najznačajnijih dela posvećenih dokumentovanju uzroka i dugoročnih posledica pogroma nad Srbima i njihovom kulturnom baštinom na Kosovu.
Marko Marković, jedan od suizdavača ovog zbornika ispred Arhiva Kosova i Metohije kazao je, otvarajući veče pred publikom, da je velika i očigledna potreba da se o Martovskom pogromu govori i piše, ali i da se on pamti.
„Sada sa ponosom možemo reći da o Martovskom pogromu imamo oko 1.500 pisanih strana. Da je u pitanju jedan zbornik – tematski, multidisciplinarni, koji potpisuju eminentni stručnjaci iz raznih oblasti. Imamo samo u drugoj knjizi 15 doktora nauka, imamo čime da se ponosimo. Nažalost, Martovski pogrom je ostavio razorne posledice koje se osećaju i danas. One se najbolje mogu uočiti kroz institucionalni pritisak koji svakog dana vidimo i osećamo“, naveo je on.
Arbutina: Martovski pogrom deo kolektivne istorije Srba
Direktor Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina je podsetio na reči filozofa Žarka Vidovića koji je za Srbe svojevremeno rekao da su logoraška nacija u 20. veku.
„U samo jednom veku, od 1912. pa do 2004. godine, sa svih višestolećnih prostora na kojima smo živeli i stvarali našu kulturu i civilizaciju, početkom 21. veka sa više od pedeset odsto teritorija smo proterani. Govorim o Kosovu i Metohiji, Južnoj Srbiji, Crnoj Gori gde je izvršen identitetski inženjering, o Sarajevu, Podrinju, Republici Srpskoj Krajini, o Dalmaciji preko Like, Korduna, Banije, Slavonije, pa sve do Zapadnog Srema. Ciklus stradanja 20. veka završio se upravo u tim tragičnim danima kada je nanet poslednji vidljiv udarac srpskom narodu, upravo u Martovskom pogromu“, naveo je.
Arbutina je naglasio da je zbornik „Martovski pogrom 2004. godine – uzroci, razaranja, posledice“ izuzetno bitan za istorijsku nauku.
„Na svojih 1.500 stranica, za sada, ispisao je onu istoriju koja nam nedostaje i koja nam je nedostajala. Jesu novine i emisije bile prepune različitih vesti, tumačenja i pogleda na to šta se dogodilo tokom tih martovskih dana na Kosovu i Metohiji, ali sada prvi put imamo odgovor od ljudi koji su stručni, koji se bave tim temama“, rekao je on.
Istoričar Arbutina je posebno pohvalio deo druge knjige ovog zbornika koji se odnosi na književnost posle Martovskog pogroma, a sadrži radove Sene Mihailović Milošević, Maše Petrović, Marka Tošovića i Žarka Milenkovića.
„Takva dela služe da probude, prvo, emociju kod ljudi. Da znaju da to nije bio nikakav incident, već da je to deo naše kolektivne istorije i da ta istorija pogađa svakog Srbina, gde god da se on nalazio. Da ga podstakne da uzme ovakav zbornik ili ovakvu knjigu, da ga pročita. Da sazna, shvati i da, na kraju krajeva, dođe na Kosovo i Metohiju i da se upozna sa svojim izvorištem odakle je potekao“, zaključio je on.
Ilić: Martovski pogrom nije samo etnički motivisan zločin
Prema mišljenju naučnog saradnika Instituta za evropske studije dr Dušana Ilića, koji je i jedan od recenzenata ovog zbornika, u drugoj knjizi nema slabih radova.
„Posebno bi pohvalio ovaj drugi tom o kome večeras govorimo, jer za razliku od prvog toma u kojem su zaista radovi na visokom nivou, ovaj drugi tom je bolje strukturisan. Podela u pet celina mislim da je dala dodatan kvalitet samom zborniku“, rekao je.
Uvodna poglavlja druge knjige napisali su: patrijarh srpski Porfirije, mitropolit Joanikije i mitropolit Teodosije, te profesor Vladan Virijević. Zbog značaja kompletnog izdanja, Ilić apeluje da se zbornik što pre prevede na engleski jezik.
„Ovaj zbornik nije namenjen samo nama i našoj akademskoj zajednici već bi morao biti namenjen široj evropskoj akademskoj zajednici, te je moja preporuka barem da se SANU, SPC, Beogradski univerzitet i drugi univerziteti uključe u to da se ovaj zbornik prevede na engleski, to je vanredno važno. Da se naš glas čuje širom Evrope“, kazao je.
On je dodao, komentarišući vrlo pohvalno navode iz rada Olje Arsenijević koji se nalazi u drugoj knjizi, da pogrom iz 2004. nije samo etnički motivisano nasilje već kulturno ubistvo koje je proizvelo istorijsku dislokaciju.
„To znači: dođete, proterate nas, srušite nam kuće, sravnite nam crkve sa zemljom, srušite nam nadgrobne spomenike, posadite drvorede, promenite reljef i na taj način nam ukinete pamćenje. To je istorijska dislokacija u običnom srpskom jeziku. To nismo imali u našem akademskom diskursu, nažalost. Nismo imali takav pristup kod ozbiljnijih radova na tu temu“, kazao je on.
Čelić: Sećanje je sinonim za zaborav, a pamćenje za predanje
Docent na Pravnom fakultetu Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici dr Dušan Čelić je na početku svog izlaganja pojasnio poreklo reči pogrom. Potom je, govoreći o posledicama martovskog nasilja 2004. godine i crkvi Svetog Nikole u Prištini, ponovo preživljavao strašne scene njene paljevine uz reči koje su mu zastajale u grlu.
„Naravno da o tome ne mogu da govorim bez emocija. U toj crkvi su kršteni moji preci, ja sam primio svetu tajnu krštenja. I moj sin, Lazar… Zaista se čovek pita kako je neko, u ljudskom obliku, u pepeo mogao da sagori taj hram. Šta mu je tu smetalo?“, upitao je on.
Ćelić je pojasnio da kultura pamćenja i kultura sećanja nisu sinonimi.
„Kad kažemo sećanje, onda možemo i da se prisetimo nečega. To je sinonim za zaborav. Sećamo se onoga čega smo savremenici, što smo doživeli. A šta ćemo sa onim što nismo doživeli, što se dogodilo pre nas? Ovaj narod pamti i na usmenim predanjima je, dobrim delom, opstao. Opstao je na Svetosavlju, na Svetolazarevom kosovskom zavetu. To je pamćenje“, naveo je.
On je zaključio navodima da imamo obavezu da pamtimo i naveo da je pamćenje deo našeg pojedinačnog i kolektivnog identiteta, ali i ljudsko pravo prve generacije, baš kao i pravo na život.
„Ne samo da citiramo radove, da citiramo tu bogatu građu u svojim radovima, nego da ovo što je u ovim knjigama bude deo naših udžbenika, da bude deo naših muzeja, naših memorijala. To je, onda, kultura pamćenja i to je onda ono što zovemo predanje“, kazao je Čelić.
Rakočević: Onaj kome se dogodio pogrom nema pravo da nestane
Suizdavač zbornika „Martovski pogrom 2004. godine – uzroci, razaranja, posledice“, inicijator njegovog nastanka i direktor Doma kulture „Gračanica“ Živojin Rakočević je na početku svog izlaganja naveo da je Martovski pogrom jedan od najvećih mirnodopskih zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata.
„Totalitet sukoba je zahvatio crkve, manastire, freske, zbirke ikona, ljude, gradove, sela, biblioteke, domove zdravlja, urbane celine, bolnice, život… Sve ono što je moglo biti udareno u jednom narodu – udareno je 17. marta 2004. godine. Taj pogrom je kao ogromni talas radijacije posle kog ništa na vama, u vama i oko vas ne ostane netaknuto. To i danas osećamo“, rekao je on.
Naveo je da su ove knjige (zbornik) naučno lice pogroma i dodao da nauka odgovara na pitanje šta nam se to desilo.
„Odgovoriti na to pitanje je jedno od najvažnijih ličnih i kolektivnih pitanja koje možemo imati“.
On je potom istakao da je za sagledavanje stvari neophodna distanca i apostrofirao rad profesora antropologije na Univerzitetu Limijer iz Liona (Francuska) Dejana Dimitrijevića iz druge knjige ovog zbornika.
„On je, recimo, uočio da smo mi izgubili status građanstva. Da je normalizacija posle 17. marta bila, zapravo, normalizacija ljudi koji su nepolitički, koji su izvan politike. Međunarodna zajednica uspostavlja fragmentirani pravni i politički poredak u kojem pojedine populacije uživaju efikasnu zaštitu, dok su druge, pre svega Srbi, izložene hroničnoj ranjivosti“, rekao je.
Rakočević je najavio treći tom ovog zbornika za isti period sledeće godine i pobrojao moguće teme koje će u njemu biti obrađene.
„Jedan od ključnih momenata našeg opstanka je mogućnost da u svim perspektivama, od nauke do narodnog života i medija sebi objasnimo i objašnjavamo šta nam se dogodilo. Na kraju, onaj kome se dogodio pogrom, nema pravo da nestane ni na ovom, ni na onom svetu“, zaključio je Živojin Rakočević.
Podsetimo, prva knjiga zbornika „Martovski pogrom 2004. godine – uzroci, razaranja, posledice“ pojavila se sredinom marta prošle godine.
Njegovo objavljivanje pomogli su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
