Predstavljanje zbornika počela je minutom ćutanja za stradale u požaru u diskoteci u Kočanima u Severnoj Makedoniji.
Marko Marković, direktor arhiva Kosova i Metohije, ujedno i jedan od autora ovog dela je podsetio da je martovski pogrom na centralnom Kosovu zapravo počeo 15. marta pokušajem ubistva tadašnjeg srednjoškolca Jovice Ivića iz Čaglavice.
„Ideja o sveobuhvatnom zborniku posvećenom martovskom pogromu pojavila se prošle godine, dve decenije nakon pogroma. Naša je želja bila da pošaljemo pozivno pismo sa temama vezanim za pogrom na adrese ustanova kulture, ustanova iz oblasti obrazovanja i nauke i da sve te radove koji će pristići stavimo među korice jedne knjige“, rekao je on.
Prof. dr Vladan Virijević, glavni i odgovorni urednik zbornika, kazao je da ovo delo predstavlja dragoceno svedočanstvo o onome što je prošlo i onome što ne smemo nikada zaboraviti.
„Iz tih istorijskih usuda koje smo pretrpeli, nadam se da možemo izvući neke pouke za budućnost, a svakako i za bolju orjentaciju u sadašnjim teškim vremenima. Taj fenomen nasilja je nešto što predstavlja istorijski usud. To je jedan stradalački viševekovni put koji narod na Kosovu i Metohiji prolazi i preživljava i dan danas“, rekao je on.
Trajne posledice 17. marta 2004.
Prof. dr Mitra Reljić je naglasila da je sa ukupno sedam radova predstavljeno stradanje ljudi, kao i uništenih objekata u pojedinim selima i gradovima.
„Razmere martovskog zločina, te izostanak kazne za njegove počinioce, ponašanje prištinskih vlasti tokom i posle zločina, kao i beščašće međunarodnih čuvara nereda iziskuje zapitanost autora pred nepojmivom stihijom zlostrašća. Zašto ste palili i rušili ako je vaše? – pita se autor, govoreći o nastojanju albanskih državonaumitelja da, posle svega, srpsko kulturno nasleđe potpadne pod kosovsko“, dodala je ona.
Doktor istorijskih nauka Milan Gulić je rekao da su događaji 17. marta 2004. godine ostavili trajne posledice na kulturno-istorijsku baštinu koja je, kako je dodao, blago čitavog čovečanstva.
„Jedna neproverena glasina dovela je do stradanja velikog broja ljudi, etničkog čišćenja nezamislivih razmera i uništenja kulturno-istorijske baštine od izuzetnog značaja. Ali, da li je u pitanju samo neproverena glasina i da li je ona bila uzrok ili samo povod za ono što se u ta tri dana na Kosovu i Metohiji dogodilo?“, upitao je on.
Direktor Doma kulture „Gračanica“ Živojin Rakočević, ujedno i autor značajnog broja fotografija u zborniku, koje su, prema njegovim rečima nastale u tri nedelje u martu 2004. godine je naveo da ti trenuci traže da budu zapamćeni.
„Obrađeni u konktekstu opšteg stradanja koje nas je zadesilo. Ovom zborniku nedostaju pogrom u Uroševcu, stradanja u Obiliću, pogrom u Vučitrnu, Orahovcu, Velikoj Hoči i Đakovici. Nedostaje i čitavo Kosovsko Pomoravlje, nedostaje uništavanje škola, srednjoškolskog centra, biblioteka. Tu je, znači, još mnogo toga što bi istraživači trebalo da pronađu“, istakao je on.
Pokrovitelji obeležavanja godišnjice pogroma 17. marta 2004. godine su Kancelarija za Kosovo i Metohiju, SG Priština i Opština Gračanica.
