Prvooptuženi Tači nije podneo zahtev da bude pušten na privremenu slobodu. U odvojenom postupku, Tači je optužen i da je ometao sud nedozvoljenim uticanjem na svedoke preko posetilaca koje je primao u haškom pritvoru.
Raspravno veće američkog sudije Čarlsa Smita utvrdilo je da postoji rizik da bi Veselji, Seljimi i Krasnići na slobodi mogli ometati rad suda, uticati na svedoke i ponoviti krivična dela za koja su optuženi.
Veće je, odbacujući zahtev trojice optuženih, ponovo naglasilo da na Kosovu vlada dugotrajna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka iz procesa u kojim su optuženi pripadnici OVK, ali i svih osoba koje su viđene kao „protivnici OVK“.
Uz isto obrazloženje, sudije su pritvor Tačiju, Veseljiju, Seljimiju i Krasnićiju produžavale na svaka dva meseca od njihovog hapšenja na Kosovu s jeseni 2020, iako po sudskom veću ne postoji rizik da bi optuženi mogli pobeći.
Suđenje
Suđenje četvorici lidera OVK počelo je 3. aprila 2023, a tužioci su izvođenje dokaza protiv optuženih završili 15. aprila ove godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U procesu učestvuje i više od 150 žrtava.
Sledeći korak u postupku je podnošenje zahteva odbrane četvorice optuženih za odbacivanje nekih ili svih 10 tačaka optužnice koja ih tereti za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine na Kosovu i u Albaniji.
Sve četiri odbrane podneće objedinjeni zahtev za oslobađnje, a rok za to istekao je juče.
Optuženi, po propisima suda, imaju pravo da podnesu zahtev za oslobađanje zasnovan na oceni da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu tokom dvogodišnjeg dokaznog postupka koji je završen sredinom aprila.
Tužioci će na taj zahtev branilaca optuženih morati da odgovore do 7. jula, odlučile su sudije.
Raspravno veće je najavilo da će odluku o zahtevu odbrane za odbacivanje pojedinih ili svih tačaka optužnice saopštiti u sedmici koja počinje 14. jula.
Ukoliko raspravno veće odbije zahtev optuženih da budu oslobođeni, proces će biti nastavljen izvođenjem dokaza zastupnika više od 150 žrtava koje učestvuju na suđenju.
Zastupnik žrtava Sajmon Loz (Simon Laws) najavio je da će, sredinom jula, pred sud izvesti dva veštaka – za psihološku traumu i ekonomsku štetu koje su žrtve pretrpele – a ostavio je otvorenom i mogućnost da svedoče neke od žrtava.
Ako optuženi, na kraju suđenja, budu proglašeni krivim i osuđeni, njihove žrtve, po statutu suda, imaju pravo na odštetu.
Pošto zastupnik žrtava izvede svoje dokaze, trebalo bi da usledi dokazni postupak odbrane optuženih.
Optužnica
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, nad Albancima, proglašenim za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
