„Te optužbe ne stoje“, odgovorio je američki general Klark, tadašnji komandant NATO u Evropi, iako je potvrdio da nije imao informacija o delovanju OVK pre nego što je Alijansa napala Saveznu Republiku Jugoslaviju u martu 1999, prenela je Beta.
Na pitanje tužioca Metjua Holinga (Mathew Halling) da li zna za koje je zločine optužen Tači, Klark je rekao da to nije znao sve do sinoć, kada je pročitao navode optužnice.
Upitan kako je onda prištinskim medijima pre pet godina izjavljivao da „optužbe ne stoje“, Klark je uzvratio da je mislio na tadašnje optužbe o „prodaji organa“ koje je nazvao „smešnom sugestijom“ i „dezinformacijom“ poteklom od Rusije.
Premda je izjavio da je od Tačija, s kojim se bar dva puta sastao tokom NATO bombardovanja SRJ, tražio i očekivao pomoć u određivanju meta, Klark je ostao pri iskazu da Tači nije bio vojni zapovednik OVK.
Dozvoljavajući mogućnost da su ga „Tači i ostali možda obmanuli“, Klark je optuženog opisao kao „osobu za vezu“ OVK sa međunarodnim zvaničnicima i albanskom dijasporom, odnosno kao „političku ličnost“.
Unakrsno ispitivanje i citati iz vojnih izvora
Pri tom iskazu, Klark je ostao i pošto mu je tužilac citirao reči prvog komandanta KFOR-a, britanskog generala Majka Džeksona (Mike Jackson), da mu je Tači tokom pregovora o demilitarizaciji OVK u julu 1999. kazao da on „ne može naređivati OVK“ i da će „zažaliti“. Na sugestiju tužioca, general Klark je ipak potvrdio da je Tači bio „jedan od glavnih ljudi u OVK“.
Svedok je OVK opisao kao „grupe pojedinaca koji su se borili za opstanak… bez centralne kontrole i strukture“. On je, međutim, potvrdio da nije pročitao nijedan od internih dokumenata OVK o komandnoj strukturi koje su tužioci ranije uveli u dokaze.
Zastupnik optužbe je sugerisao da je Klark zaključak da Tači i OVK ne stoje iza nasilja nad Srbima u leto 1999, posle povlačenja srpskih snaga sa Kosova, zasnovao na „nedostatku dokaza“ da je OVK etnički očistila 170.000 Srba.
„Nisam imao dokaza da je OVK iza toga“, potvrdio je Klark i dodao da se „ne seća“ da je ikada s predstavnicima OVK razgovarao o optužbama da oni „hapse i pritvaraju“ Srbe, Rome i Albance koje su smatrali „kolaboracionistima“.
Sukob tumačenja – multietničnost, Rambuje i vojni ciljevi
Klarkovoj konstataciji da se Tači po okončanju rata javno zalagao za „multietničko Kosovo“, tužilac Holing je suprotstavio Tačijevu izjavu s proleća 2000. godine kojom je optužio Srbiju za „proterivanje i genocid nad Albancima“ u Preševskoj dolini, zbog koje ga je oštro osudio tadašnji komandant Kfora Klaus Rajnhard (Claus Reinhardt).
Tužilac Holing je dokazivao da su SAD i NATO pre bombardovanja SRJ „izbegavali“ kontakte s OVK koju su smatrali terorističkom organizacijom, citirajući izjavu tadašnjeg šefa Vojnog komiteta Alijanse Klausa Naumana (Claus Naumann).
„Nisam siguran u to“, odgovorio je Klark, tvrdeći da SAD nikada nisu OVK proglasile za terorističku organizaciju, iako je potvrdio da je 1998. i sam „osudio terorističke metode“.
U sudnici je Klark, međutim, rekao da pripadnici OVK tada „nisu bili teroristi“, zato što su se „borili za svoju slobodu protiv decenija represije srpskih vlasti“, ocenivši da „u određenom trenutku ljudi od terorista postaju borci za slobodu jer imaju pravo da se brane od agresije“.
Operacije NATO i upotreba OVK na terenu
Posle pregovora u Rambujeu početkom 1999, OVK se, po američkom generalu, „naoružavala i regrutovala vojnike“, a „dobijali su podršku i oružje iz nekih krugova“.
Na pitanje tužioca da li je oružje i pomoć OVK dobijala od zemalja NATO, Klark je, posle konsultacije s predstavnicom vlade SAD u sudnici, odgovorio da to „ne zna“.
Na Klarkovu izjavu da NATO pre i tokom bombardovanja Srbije nije imao ni direktne ni indirektne kontakte sa OVK, tužilac Holing uzvratio je citirajući dokumente same OVK o „svakodnevnim kontaktima“ i izjavu britanskog ministra spoljnih poslova Robina Kuka (Cook) o „brojnim izveštajima od OVK“.
„Ja nikada nisam dobio ništa od Tačija koji je navodno bio vođa OVK“, prokomentarisao je Klark.
Bombardovanje SRJ i vojni ciljevi NATO
NATO bombardovanje SRJ, kojim je komandovao, Klark je opisao kao „politički vođeno i suprotno vojnom planiranju“. Ispričao je da su neke zemlje – među njima Italija i Francuska – očekivale da će predsednik Srbije Slobodan Milošević „posle jednog dana bombardovanja“ prihvatiti sporazum iz Rambujea.
„I ja sam se nadao da će bombardovanje prestati posle prvog dana. Tada sam pozvao generala Ojdanića i rekao mu: ‘Udarili smo vas, vreme je da povučete snage i prihvatite Rambuje’. Posle dva–tri dana, Srbi su nastavili etničko čišćenje i morali smo da promenimo pristup“, posvedočio je Klark.
Tada je odlučeno da NATO „napadne, degradira i uništi sve elemente koji su najvredniji Miloševiću“. To su bile „snage u ljudstvu, a ne prazne zgrade“, uništene u prvim danima bombardovanja.
Paštrik, ruska uloga i napetosti u KFOR-u
Govoreći o borbama na planini Paštrik u maju 1999, Klark je potvrdio da je pokušaj OVK da iz Albanije uđe na Kosovo „bio upotrebljiv“ za određivanje srpskih ciljeva. Informacije o akciji dobio je, kaže, od specijalnih snaga NATO u Albaniji.
Dodao je i da je „ruska vazduhoplovna divizija“ bila spremna da se iskrca na aerodrom u Prištini 11. juna 1999, što je ocenio kao pokušaj da se „diskredituje i uništi misija KFOR-a“.
Klark je negirao tvrdnje generala Džeksona da je bio „opsednut Srbima“. „Možda sam to rekao, ali se ne sećam… Nisam bio opsednut, moj posao je bio da budem spreman“, rekao je Klark.
Optužnica i završne faze suđenja
Kao sedmi i poslednji svedok Tačijeve odbrane, Klark je danas završio svedočenje. O daljim koracima u postupku, sudije će sutra raspravljati sa tužiocima i braniocima.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija za progon, zatvaranje, nezakonito hapšenje, druge nehumane postupke, mučenje i ubistva.
Prema optužnici, pripadnici OVK počinili su zločine nad oko 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno između marta 1998. i septembra 1999. Identifikovano je 75 žrtava — 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice odnosi se na zločine protiv čovečnosti, četiri na ratne zločine. Tači i ostali navedeni su kao učesnici „udruženog zločinačkog poduhvata“ čiji je cilj bio preuzimanje kontrole nad Kosovom nasiljem nad „protivnicima“.
Svi optuženi izjasnili su se da nisu krivi. U pritvoru su od novembra 2020. Suđenje je počelo 3. aprila 2023., tužilaštvo je završilo dokazni postupak 15. aprila ove godine, a ukupno je saslušano 125 svedoka optužbe.
Specijalizovana veća Kosova, osnovana 2015, formalno su deo kosovskog pravosuđa, ali rade u Hagu, uz ocenu da na Kosovu postoji „uporna klima zastrašivanja svedoka“.
