Jutros su lokalne vlasti ukinule dozvolu za održavanje izložbe na otvorenom „Masakri na Kosovu 1998-1999“, a table na kojima su opisani događaji su uklonjene, vidi se na snimku koji je na Fejsbuku objavio gradonačelnik Prištine Rama.
Kontroverzu je započeo jedan od preživelih iz zatvora Dubrave, Enver Dugoli, koji je je naveo da je broj žrtava tamo bio veći od opisanih 106 i da su, za razliku od navedenih 48 pripadnika OVK – sve žrtve zapravo bili civili.
U istim tvrdnjama mu se priključio još jedan preživeli iz Dubrave, Sadik Zećiri.
Nakon njih je reagovao i ministar za rad, porodicu i vrednosti OVK Andin Hoti, nazivajući izložbu „direktnim kršenjem istorijske istine“, pišu mediji na albanskom.
I on i gradonačelnik Rama su tražili političku odgovornost za slučaj, između ostalog jer je izložbu delimično finansirala Skupština Kosova.
„Zahtevamo političku i institucionalnu odgovornost Skupštine Kosova za odobravanje i finansiranje ovakvog skandaloznog sadržaja koji (narušava) dostojanstvo građana i vređa kolektivno sećanje našeg naroda“, napisao je Rama na Fejsbuku, nakon što su eksponati uklonjeni sa trga.
Sam parlament je na svojoj Fejsbuk stranici saopštio da podržava inicijative koje se bave pitanjima od javnog interesa i da to čini „bez mešanja u sadržaj projekata“.
Glauk Tahiri, politički savetnik predsednice Skupštine Kosova, rekao je da oni nemaju nadležnost da procenjuju ili proveravaju tačnost materijala koje su izložile nevladine organizacije.
„Skupština Kosova podržava inicijative civilnog društva, umetnika i organizacija koje doprinose rešavanju pitanja od javnog interesa. Međutim, uloga Skupštine u ovom (slučaju) je vezana za nadzor trošenja javnih sredstava, odnosno da li su sredstva potrošena u skladu sa odobrenim projektom (…) Za sadržaj i stavove predstavljene u okviru takvih projekata potpuno su odgovorne organizacije i/ili pojedinci koji su ih sastavili“, navodi se u Tahirijevom odgovoru koji prenosi Koha.
Izložbu su organizovale organizacije „Admovere“ i „Integra“, koje su saopštile da su se prilikom sastavljanja spiska poginulih oslanjali isključivo na spisak iz „Knjige sećanja Kosova“ beogradskog Fonda za humanitarno pravo (FHP).
Oni u svom saopštenju kažu da je to i dalje „jedini i najpouzdaniji izvor za dokumentovanje poginulih (u sukobu na Kosovu), s obzirom na to da kosovske institucije još uvek nisu sastavile zvaničan spisak poginulih“.
„Nažalost, skoro tri decenije nakon završetka rata, Kosovo nema spisak svih poginulih u poslednjem ratu na Kosovu 1998-1999. Jedini spisak koji do sada imamo je spisak koji je sastavio (FHP), na čelu sa Natašom Kandić, kojoj je gradonačelnik Prištine uručio Ključeve grada. Ovaj spisak Nataše Kandić citirali smo jer nemamo drugi spisak svih poginulih tokom rata na Kosovu“, napisali su oni.
U nastavku dodaju da postoje neslaganja u objavljenim podacima, navodeći da je odgovornost na FHP-u za do sada objavljeno, ali i na vlastima Kosova koje su pozvali da sastave zvaničan i potpun popis ubijenih.
Sama izložba „Masakri na Kosovu 1998-1999“ postavljena na Trgu „Majka Tereza“ hronološki je predstavljala 49 masakra počinjenih tokom rata na Kosovu.
Obuhvatala je 49 masakra za koje su organizatori izložbe obezbedili fotografije svedoka i citate.
