Ombudsman je, navodi se u izveštaju, od 2021. godine kontinuirano preduzimao aktivnosti u cilju razjašnjenja rada Specijalizovanih veća Kosova, kao i uslova u kojima se pritvorenici nalaze, uključujući angažovanje nezavisne organizacije BHRC za izradu preliminarnog pregleda.
Tokom sastanka sa predsednicom suda Ekaterinom Trendafilovom razmatrana su brojna pitanja na koja, kako tvrdi, nije dobijen institucionalni odgovor, uprkos dodatnim posetama i komunikaciji sa relevantnim međunarodnim telima.
Zbog izostanka odgovora, dodaje, angažovana je nezavisna organizacija koja je sprovela preliminarnu procenu uz poštovanje principa stručnosti, nepristrasnosti i bez mešanja u metodologiju rada.
Izveštaj predstavlja preliminarni pregled koji se fokusira na konkretna pitanja ljudskih prava identifikovana od strane Ombudsmana, uključujući pritvor, nezavisnost suda, dokaze, jednakost stranaka, zakonitost i institucionalnu odgovornost.
U izveštaju se tvrdi i ukazuje na to da je mandat Specijalizovanih veća „odstupio“ od prvobitne svrhe definisane izveštajem Saveta Evrope.
„Izveštaj potvrđuje da su iznete zabrinutosti značajne i dovoljno ozbiljne da opravdaju dalji institucionalni pregled. Konkretno, izveštaj nalazi da je mandat SKK odstupio od prvobitne svrhe i duha kako je navedeno u Izveštaju Saveta Evrope („Mandat SKK se promenio“ – stav 26)“, stoji u izveštaju.
Istovremeno, u delu koji se odnosi na pritvor, ističu se problemi dužine zadržavanja, ograničene mogućnosti privremenog puštanja i nadzor komunikacija.
Izveštaj ukazuje i na nedostatak efikasnih mehanizama nadzora i odgovornosti, uz postojanje „praznine u regulatornom okviru“ kada je reč o institucionalnoj transparentnosti.
Kada je reč o nezavisnosti suda, u izveštaju su identifikovane zabrinutosti u vezi sa diskrecionim ovlašćenjima predsednika u formiranju sudskih većam, kao i nedostatku sudija sa Kosova.
Posebna pažnja posvećena je proceduralnom integritetu, gde se navodi da određene izjave i postupci tužilaštva i rukovodstva suda izazivaju sumnju u nepristrasnost i pretpostavku nevinosti.
U pogledu dokaza, izveštaj ukazuje na pravnu nesigurnost i nedostatak transparentnosti, posebno kada je reč o „materijalima dostavljenim iz Srbije“.
Takođe se ukazuje na potencijalne probleme u ostvarivanju jednakosti stranaka, uključujući ograničenja u radu odbrane i pristupu dokazima.
U vezi sa principom zakonitosti, izražena je zabrinutost zbog primene pravnih normi koje mogu biti vremenski neusklađene sa relevantnim periodom.
Ujedno, izveštaj naglašava potrebu za uspostavljanjem nezavisnog mehanizma nadzora nad radom Specijalizovanih veća kako bi se „očuvao institucionalni kredibilitet“.
Izveštaj, navodi se, ima značajnu pravnu težinu jer ukazuje na potencijalne probleme u ostvarivanju prava na pravično suđenje i drugih osnovnih prava.
„Iako izveštaj ne donosi definitivne zaključke o konkretnim kršenjima, nivo i priroda
identifikovanih zabrinutosti stvaraju realan rizik od sistematskog kršenja ovih prava i
zahtevaju hitan institucionalni tretman“, navodi se.
Detaljan izveštaj možete pročitati OVDE.
