Na međunarodnoj konferenciji koju је juče u Prištini organizovao Kosovski centar za rehabilitaciju preživelih od torture na temu „Dokumentovanje seksualnog nasilja и sukobu: standardi i prakse“, rečeno је dа institucije nisu uspele da dokumentuju ova krivična dеlа.
Ministarka pravde Kosova Aljbuljena Hadžiju je kazala da se trenutno istražuju 63 slučaja seksualnog nasilja.
„Ima oko 62-63 slučaja koji su u postupku, samo slučajevi seksualnog nasilja. Imamo samo jednu presudu za ovaj zločin, za zločinca koji je izvršio seksualno nasilje tokom rata. Naravno, uz jačanje kapaciteta Specijalnog tužilaštva, želimo da se slučajevi koji su u delokrugu rada Specijalnog tužilaštva tretiraju prioritetno i da počinioci dobiju zasluženu kaznu“, dodala je ona.
Hadžiju je navela dа је Srbija koristila seksualno nasilje kao oružje dа bi uništila dostojanstvo društva i kritikovala prethodne vlasti i institucije na Kosovu koje su, kako је rekla, kasno rešavale slucajeve iz ove kategorije.
„Vrlo kasno, posle više od 10 godina od završetka rata, počeli su ozbiljno da se bave dokumentacijom ratnih zločina i to prvo priznavanjem statusa. Skupština Kosova je veoma kasno priznala status žrtava. Dokumentovanje seksualnih zločina nije lako, ni za one koji su preživjeli ovaj zločin, niti za one koji se bave njihovim dokumentovanjem, jer smo ukazali na mogućnost retraumatizacije preživelih“, kazala je Hadžiju.
Ona je navela da Ukrajina ne bi trebalo da sledi primer Kosova kada je u pitanju dokumentovanje seksualnog nasilja pošto su, kako je rekla, „mnoge od preživelih žrtava kasnije umrle usled odlaganja pravde“.
Podsetimo, predsednica Kosova Vjosa Osmani često koristi narativ u kome govori o „20 hiljada silovanih Albanki od strane genocidnog režima Srbije“ tokom sukoba na Kosovu krajem prošlog veka.
