Karphamar, švedski sudija koji je bio imenovan kao prvi strani delilac pravde na Kosovu krajem 1999. godine, nedavno je u Švedskoj objavio knjigu „Sudija u zemlji bezakonja“, u kojoj je pisao o svojoj karijeri na Kosovu od 1999. do 2011. godine.
Njegova služba na Kosovu u pravosudnom smislu je, kako kaže, „bila sazdana iz niza manjih i većih katastrofa“.
Kod najkrupnijih slučajeva pokušaja procesuiranja Albanaca za zločine, po pravilu su se pojavljivali „glavni igrači na Kosovu – Amerikanci koji su uticali da se zločini sakriju, a ubice puste“, rekao je Karphamar u intervjuu za „Večernje novosti“.
Karphamar je istraživao slučaj napada na autobus „Niš-ekspresa“ kod Podujeva, februara 2001. godine, kada je poginulo 12, a ranjeno 43 Srba. Glavnog osumnjičenog za ovaj napad, Fljorima Ejupija, odmah je uhapsila policija Unmika i to na osnovu DNK tragova.
„Međutim, iz meni nepoznatih razloga, umesto da je čekao istragu u pritvoru UN, američki Kfor ga je odveo u „Bondstil“ odakle im je navodno pobegao. Ne znam kako je pobegao, čuo sam da ga je obučavala CIA, a poslednje informacije o njemu sam dobio 2012. godine, da živi mirno u Podujevu“, rekao je prvi sudija Unmika na Kosovu.
Karphamar je ispričao i kako su jednom prilikom kod njega došli visoki britanski oficiri iz sastava Kfora da traže savet pošto je njihova patrola u blizini administrativne linije sa centralnom Srbijom kod Podujeva, naletela na grupu pripadnika OVK naoružanih automatima i bombama koji su krenuli u napad na srpske kuće.
„Zaustavili su ih, i kada su pokušali da razoružaju bandite, pojavili su se američki vojnici koji su im naredili da ih puste. Ti ljudi su izvršili napade na srpske kuće, a frustrirani Englezi su pitali šta da rade… Nisam mogao ništa, tu je bio nadležan Kfor, a oni su to posle rešavali mimo Unmika“, naveo je Karphamar.
Prema njegovim rečima, u vreme Bernara Kušnera, nekadašnjeg šefa civilne misije UN na Kosovu koji ga je i imenovao na funkciju stranog sudije, o svemu se pitao njegov zamenik, Amerikanac Džek Kovi.
„On je bio taj koga je komanda Kfora bespogovorno slušala, a bez vojnika NATO, Unmik policajci su bili nemoćni“, naveo je Karphamar.
Karphamar je rekao i da je o trgovini organima otetih Srba, o čemu je čuo od dr Zorana Stankovića kada je ekshumirana masovna grobnica u Dinarcu, odmah obavestio Karlu del Ponte, tadašnjeg glavnog tužioca Haškog tribunala, ali da ona nije bila zainteresovana za to.
Kada je u pitanju izveštaj Dika Martija i sud u Hagu za ratne zločine Albanaca, Karphamar je pesimista.
„Prošlo je 10 godina od izveštaja Martija, a 20 godina od kada su se ti zločini dogodili. Nije realno očekivati da će se Albancima suditi“, smatra Karphamar.
Povodom NATO bombardovanja, Karphamar kaže da je od najviših američkih starešina čuo da je bombardovanje Srbije bilo pripremljeno od njihovih obaveštajnih agencija, sa ciljem da se Kosovo odvoji od centralne Srbije i da se tamo uspostavi vojna baza njihovih snaga.
Karphamar je istakao da se divi Srbima koji su ostali na Kosovu.
„Oni od 1999. nisu dobili šansu da žive kao normalan svet, mada su pojedine jedinice Kfora mnogo činile da ih zaštite. Lično verujem da se mnogi međunarodni činovnici koji su se našli na KiM u misijama Unmika i Kfora danas stide kad se sete tih dana“, rekao je Karphamar.
On je o problemima Srba na Kosovu govorio i početkom decembra 2018. kada je B92 preneo Tanjugovu vest poz naslovom „Švedski sudija: Na Kosovu nema pravde za Srbe„.
