„Nikad se ne zna, ali moj osećaj je da neće žuriti. Sud će razmotriti informacije tražene od Beograda i odluka može biti doneta u narednim nedeljama“, rekao je Haradinaj u intervjuu za AFP.
Apelacioni sud u francuskom gradu Kolmaru odložio je za četvrtak 6. april donošenje odluke o zahtevu Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja zbog sumnje da je izvršio ratne zločine na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine.
Haradinaj je, s druge strane, uveren da će biti oslobođen.
„Ne mogu ni u jednom trenutku da zamislim da ću biti poslat u Srbiju, zahtev za izručenje nema osnova i ja sam žrtva jednog pravog političkog progona zbog angažovanja za nezavisno Kosovo“, tvrdi Haradinaj.
Kaže da poštuje francusko pravosuđe, ali dodaje da ne razume njegovu sporost.
„Svi su shvatili da je moj slučaj politički, nadam se da će se doći do tog zaključka“, rekao je Haradinaj.
Ocenio je da je sporazum o normalizaciji odnosa sa Beogradom „neuspeh“ i zalaže se za novi okvir sa jasnim ciljevima za nastavak dijaloga sa Beogradom.
Pored toga, Haradinaj je optužio srpske lidere da podstiču napetosti zbog izbora.
Haradinaj se osvrnuo i na transformaciju kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, ocenivši da je to „legitiman cilj“.
„Bezbednosna situacija je veoma složena u regionu, i teroristi kao izazivači nevolja koriste svaki vakuum. Kosovska vojska doprinela bi da se to izbegne“, rekao je Haradinaj.
Dodao je da je bio potpuno iznenađen i šokiran svojim hapšenjem, s obzirom na to da ima Šengensku vizu i diplomatski pasoš kao bivši kosovski premijer.
Haradinaj je podsetio da je u Srbiji vođen postupak protiv nekadašnjih visokih zvaničnika zapadnih zemalja, kao što su bivši predsednik Francuske Žak Širak, nekadašnji premijer Britanije Toni Bler, bivši predsednik SAD i bivša državna sekretarka SAD Bil Klinton i Medlin Olbrajt.
„Sebe vidim kao poslednjeg u nizu koji je deo takve logike“, rekao je Haradinaj ističući da zbog hapšenja propušta priliku da bude na Kosovu i da se bori za „svoju viziju“ kao opozicioni lider.
„Svi oni već rade svoj posao. Dakle, svi vode kampanju sem mene“, rekao je Haradinaj.
Tvrdi da građani Kosova vide NATO kao svoje sopstvene snage.
„Naš cilj je da mi kao Kosovo imamo sopstvenu vojsku i da se tako odužimo NATO-u“, rekao je Haradinaj.
Haradinaj, koji je lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova, uhapšen je 4. januara na granici Švajcarske i Francuske po srpskoj poternici, a Srbija je potom uputila Francuskoj zahtev za njegovo izručenje.
On je nedelju dana kasnije pušten da odluku suda o zahtevu Srbije za ekstradiciju čeka na slobodi, ali mu je oduzet pasoš i zabranjeno da napušta teritoriju Francuske.
Istraga protiv Haradinaja u Srbiji je pokrenuta 2004. godine, a u januaru je proširena novim optužbama i novim dokazima koji su prosleđeni sudu u Kolmaru.
Haradinaju je suđeno u Haškom tribunalu za ratne zločine na KiM, ali je 2012. pravosnažno oslobođen svih optužbi.
Srbija traži Haradinaja zbog sumnje da je izvršio krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva na KiM u toku 1998. i 1999. godine, a reč je, kako je Beograd saopštio, o delima koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom.
