Meštani Gračanice se ovom činu posebno raduju, a kazali su, grejala ih je vruća rakija.
“Dođemo kada je paljenje badnjaka, uglavnom je majka kod kuće ona sprema večeru. Trpeza je posna. Kada završimo običaje oko paljenja badnjaka vraćamo se kući i svi smo na okupu”, rekla je Natalija Mirković.
Ovom prazniku se uvek raduju najmlađi.
“Prelepo je kada dođemo da palimo badnjak. Ponesemo grančice od kuće i zapalimo kada i sveštenik upali badnjak. Baš je bilo lepo. Prvo večeramo pa onda otac peče prase i posle ponoći čekamo položajnika”, kazala je Stefana Đekić.
Sveštenik Darko Marinković je okupljenim vernicima bacao žito, bombone i novčiće.
Sagovornici Kim radija imali su posebne želje za Božić.
“Prvo zdravlje a onda sreću i uspeh. To želim svima”, dodala je Mirkovićeva.
Đekićeva se slaže da je najbitnije zdravlje.
“Zdravlje ali i ljubav. Volela bih da se svi vole kao na današnji dan. Danas je dan ljubavi i opraštanja”, istakla je Đekićeva.
Drvo simboliše Hrista i njegov dolazak na svet, dok njegovo paljenje predstavlja toplinu Hristove ljubavi. Takođe, predstavlja i podsećanje na drvo koje su pastiri doneli u pećinu i koje je Josif založio kako bi se novorođeno dete ugrejalo. Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Slama podseća na onu na koju je Bogorodica položila Hrista. Кuća se kadi tamjanom i u slamu se stavljaju darovi, koji podsećaju na darove kojima su mudraci sa Istoka darovali novorođenog Hrista.
U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze.
Nakon nalaganja badnjaka usledio je vatromet.
