Liturgiju je služio prštinski paroh Staniša Arsić uz sasluženje sveštenstva Srpske pravoslavne crkve.
Liiturgijom, pričešćem, a potom i litijom oko crkve Svete Velikomučenice Nedelje u Batusu je obeležena seoska slava. ”Molite se braćo i sestre, ištite i tražite i daće vam se, onaj ko traži daće mu Gospod Bog”, poručio je u besedi prištinski paroh Staniša Arsić.
“Imajte u vidu kada prođete onu kapiju na ulazu u dvorištu ka ovoj svetinji, imajte u vidu zašto ste krenuli i zbog čega ste krenuli, koga ste ostavili kod kuće, za kog treba da se pomolite Bogu, da li vas je neko zamolio da se molite za njega, da li samo za sebe treba da se molite ili za još nekog, najpre to imajte u vidu…Neka nas ova svetinja okuplja svake godine u što većem broju, da se množimo i da se ubraojavamo u svakom danu i u svakom momentu. Da nas ima što više, a ne da se na prstima prebrojavamo na prstima, da obilazimo naše svetinje ne samo kada su sabori neko uvek, kad god sveštenik služi svetu liturgiju, da dođemo, da se pomolimo za zdravlje najpre za zdravlje naše dese, a onda i za sve ostale”, rekao je Staniša Arsić.
Mnogi kako iz ovog tako i okolnih mesta imaju želju da budu domaćini i preuzmu deo kolača.
“Ovo je naša crkva Sveta Nedelja, mi se ovde molimo Bogu i zbog familije, zdravlja, zbog mnogobrojne rodbine, spremili smo jednu malu zakusku za goste…Ranije je bila harmonika, ljudi su se družili, momci devojke”, rekao je ovogodišnji domaćin Novica Dimić.
“Verovanje je da današnji dan donosi blagostanje, sreću, zdravlje porodici, ovde se unapred ljudi javljaju za preuzimanbje kolača, tradicionalno…Mi smo se unazad dve godine javljali za preuzimanje kolača, želim domaćinu sve najbolje, puno zdravlja, sreća, a mi ćemo naredne godine organizovati“, rekao je Davor Delić, domaćin za narednu godinu.
Svi koji dolaze veruju u isceliteljsku moć ove svetiteljke.
“Ovaj praznik je za svu decu i za porodice i obično su porodice dolazile ovde ako je bio neki problem, ako je bilo zdravlje dece u pitanju, ako mlade žene nisu mogle da imaju porod. Ovo nam je praznik sakupljanja i svi smo se rado odazivali, dolazili, sakupljali, godina i zaista sam se mnogo radovala i ne samo ja, nego i svi ostali”, kaže Ivana Mišković.
“Našim mesta ima ovo puno znači, na ovaj dan se okupljaju u velikom broju ovde, velika mi je čast i zadovoljstvo kad nas vidim da nas ima sve vise i vise ovde, iako je naroda u selu sve manje i manje u selu ima od 250 do 280 ljudi, ali nadamo se boljim vremenima”, rekao je predstavnik Lokalnog saveta Marko Arsić.
Saborovanje je prilika da se evociraju uspomene.
“Ranije smo dolazili konjskim kolima, igralo se po dva, tri kola se igralo, sad nema toga, sad nema da se zaigra kolo i dalje se sakuplja narod, ali nije kao pre”, kaže Mladen Karadžić.
“Za batuški hram vezuju me lepe uspomene iz detinjstva, kao momak dolazio sam ovde i blizina sela, ljudi su pesnice dolazili gde smo se lepo upoznavali…Ovde smo se za sabor u Batusu upoznavali, mi smo slični Ugljare, Batuse, Skulanevo, Lepina, sve je to blisko”, rekao je Novica Kitić.
I ovo kao i mnoga sela u srpskim sredinama, oživi tokom praznika. Najmlađi se najviše raduju igračkama, trampolini i ringišpilu.
