Mitrovdan se slavi 8. novembra. U crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom.
Sveti velikomučenik Dimitrije je rođen u Solunu, za vreme cara Maksimilijana. Ignorisao je carevo naređenje da progoni hrišćane i javno je propovedao hrišćanstvo.
Kada je car čuo da je solunski zapovednik hrišćanin, naredio je da ga bace u tamnicu gde je mučen i pogubljen. Solunski hrišćani Dimitrija su tajno sahranili. Na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i proglašen je zaštitnikom grada Soluna.
Po predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, te je zato nazvan Mirotočivi.
Mitrovdan je nepokretni praznik, što znači da je uvek istog datuma, odnosno 8. novembra po gregorijanskom ili 26. oktobra po julijanskom kalendaru.
Verovanja povezana sa ovim praznikom
U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava. Uoči Mitrovdana i Đurđevdana veruje se da treba svakoda bude kod svoje kuće, jer ko tada ne bude kod svoje kuće, taj će preko cele godine noćiti po tuđim kućama.
Mitrovdan je gradska i hramovna slava u Severnoj Mitrovici.
Običaj je kod našeg naroda da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju nove.
Ovaj dan je važan i po tome što su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastajali na Đurđevdan sledeće godine. Zbog toga se kaže „Mitrovdanak, hajdučki rastanak, Đurđevdanak, hajdučki sastanak.
Takođe se veruje da ako pada sneg na Mitrovdan, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, ako je oblačno čeka nas topla zima, a ako je vedro, po narodnom verovanju, zima će biti oštra.
