U besedi je episkop Ilarion pozvao vernike da ne podležu strahu i očaju u trenucima iskušenja, već da prepoznaju potrese i druge nevolje kao priliku za duhovni rast. Govoreći o životu na trusnom području, kakvo je naše, vladika Ilarion je podsetio vernike da se ne čude potresima, jer su oni deo sveta u kojem živimo.
„Crkva je ustanovila da se na ovaj dan molimo. Da nas Gospod Bog sačuva od svih nevolja i da svi potresi budu nama na korist. Da ne budu na propast, nego da nam potres koji se desi bude na spasenje. I nije slučajno da i vi ovde ne samo da slavite Svetog Dimitrija u gradu Svetog Dimitrija, nego da se sećate da živite na trusnom području, i da se ne čudite kada osetite kako se drmaju temelji. Mnogi od vas, koji su mi braća, me pitaju šta da radimo kada osetimo kao da se sve raspada, da čovek nema za šta da se uhvati? Braćo i sestre, to je istina o ovom svetu“, rekao je Ilarion.
Episkop je pozvao vernike da se sećaju da su naši preci živeli verom u Hrista.
„Apostol govori da nemamo postojanog grada osim ovoga u koji smo sada došli. Sada smo na dverima tog grada čiji građani želimo da postanemo. Grad koji dolazi kao nevesta ukrašena sa nebesa, gornji Jerusalim koji nam je svakoga trena sve bliže i bliže. To je jedino postojano što imamo, braćo i sestre. Naši preci su time živeli. Verom u Hrista raspetoga i vaskrsloga, Hrista – ženika crkve koji uspostavlja Carstvo svoje. To i ispovedamo. Carstvo kome neće biti kraja“, rekao je episkop Ilarion, podsećajući okupljene na neprolaznu vrednost Božjeg carstva.
Ukazao je i na to kako vernici ne treba da traže utehu u ljudskim vlastima, jer su i oni samo ljudi.
„Čujete kako govori Apostol da moramo da budemo oprobani kroz potrese, kroz iskušenja, da bismo doneli one mirne plodove. Tek mirni plodovi dolaze kroz potrese i naše unutrašnje, pa i društvene potrese koji nam se dešavaju. Zato tome da se ne čudimo, nego da se prekrstimo i da kažemo ’Hvala ti, Bože’. I kada vidimo da ne mogu knezovi i vlast u ovome svetu da nam ponude utehu, nemojte da se čudite tome. Nemojte od njih ni da tražite tu vrstu utehe. Vođe ovoga sveta, i oni su ljudi kao i mi, i oni traže utehu na istom mestu gde i mi. Jedinu utehu koju možemo jeste od kneza nebeskog Gospoda Isusa Hrista jednom zacarenom za svagda“, istakao je episkop Ilarion.
Isitče da je važna unutrašnja snaga koju vernici crpe kroz molitvu, pa čak i u trenucima patnje i stradanja.
„Zato da ne klonemo kada vidimo razočaranja, kada vidimo uzdrmanost i propast, jer znamo da su temelji našega carstva nepokolebljivi. I verujte, kao što su naši preci ostali na ovom trusnom području, tako ćete i vi ostati uz Božju pomoć. Još ćete dublje da pustite koren ovde, još ćete više da znate zašto ste ovde, još ćete biti isprobani u tom ognju iskušenja i sijaćete još jasnije kao zlato. I naša braća negde sad jako stradaju. Ali, nekako se i radujem kada čujem da i u stradanju i tamnici, znate šta rade? Mole se svom Bogu. I pitanje je da li bi se molili toliko i tol’ko srdačno. Da li bi im srce bilo zagrejano da nisu doživeli taj potres i unutrašnji i spoljašnji i neka bi i njima bilo sve to na spasenje. Neka bi se i njihova srca zagrejala i sijala blagodaću Hristovom“, istakao je vladika Ilarion.
On je podsetio i na značaj Svetog Dimitrija, koji je, kao i mnogi mučenici, postavio Božje carstvo iznad zemaljskog i svojim životom svedočio ljubav prema Hristu.
„I da znamo zašto smo tu svi, da se okupljamo tamo gde treba. To je ovaj grad, oko jednom predane vere otačke, oko našeg episkopa vladike Teodosija, koji je otac svima nama ovde u Eparhiji, poput našega patrijarha čije vam blagoslove i pozdrave prenosim. Koji se moli Bogu za vas. I da zajednički idemo u susret Carstvu nebeskom koje nama hrli u susret. Carstvo Hristovo kome neće biti kraja, ono Carstvo koje ne postiđuje. To Carstvo su svedočili sveti mučenici. Oni su bili na toj razmeđi svetova. Oni su se opredelili za Carstvo nebesko, kao i presvetli knez Lazar, koji je nama posebno značajan na ovome mestu, na ovome prostoru, ali tako i Sveti Dimitrije. On je položio život za onoga za koga je rekao da mu je bližnji. Nije mu bio blizak svet, nije se vezao svojim bićem za ovaj svet, nego za onoga koga je svim srcem zavoleo, za Gospoda Hrista. Za njega je položio život svoj i time je posvedočio svoju ljubav. Neka bi Gospod Bog dao i nama snage, ako treba, i tako da svedočimo ljubav prema Bogu i prema bližnjemu.“
Na kraju besede, episkop je pomenuo i sve one koji danas pate i trpe, i izrazio nadu da će oni, uprkos teškoćama, pronaći snagu u veri i molitvi.
„Malobrojni su oni koji su dostojni takvoga venca, ali ako i to dođe pred nas da mu budemo naredni. Neka bi nam Bog dao moć Svetog Dimitrija, vojvode, Cara nebeskoga, Hrista, da nastavimo našu borbu po pravilima. Jednom postavljenim pravilima za svagda, da dobru bitku vojujemo, da dobru trku istrčimo da bismo dobili neuvenjivi i neprolazni venac slave u carstvu Hrista Gospoda Boga. Neka bismo slavili i u vremenu i u večnosti zajedno sa Njegovim bespočetnim ocem i sa duhom koji od oca ishodi“, zaključio je episkop Ilarion.
Centralna proslava povodom gradske slave održana je u Hramu Svetog Dimitrija, gde je svetu arhijerejsku liturgiju, u prisustvu sveštenstva, monaštva i episkopa novobrdskog Ilariona, predvodio mitropolit raško-prizrenski Teodosije.
