Liturgiju su pred nekoliko desetina vernika služili sveštenici Staniša Arsić i Srđan Stanković.
“Crkva svetog Nikole u Prištini je mučenička”
“Ugledajmo se, draga braćo i sestre, na Svetog Nikolu makar jedan trun, jedan procenat ili jedan deo od svega onoga što je on činio. Da i mi, makar jedan stoti ili hiljaditi deo činimo, znajte da sa tolickim našim trudom i mi ćemo se podobiti Gospodu i on će nam uzeti to za dobro”, rekao je u svojoj besedi paroh Staniša Arsić.
On se zahvalio svakom verniku koji se seti da, ne samo na dan posvećen Svetom Nikoli, već i drugim praznicima posećuje ovaj hram u Prištini.
“Što više da se sabiramo u svim crkvama. Ali, znajte da zaista u onim crkvama koje su mučeničke, a to je i crkva Svetog Nikole u Prištini koja je stradala, zato je i mučenička, da se u njima okupimo makar tih dana kada imamo velike praznike, kada je njegov dan. Makar tada da se okupimo u što većem broju, a ima nas dosta”, kazao je paroh Arsić, dodajući da se ova svetinja oživljava kroz okupljanja vernika.
“Malo nas je koji posećujemo ovaj hram”
Slavski kolač i trpezu je pripremio Stefan Jovanović. Naredna domaćica će biti Aleksandra Jovanović.
“Za mene je ovo poseban dan, jer mi je ukazana čast da danas budem domaćin. Ujedno sam i tužan jer nas je malo koji posećujemo ovaj hram. Želeo bih da svima koji slave slavu, da je provedu u miru i blagostanju, i da sve ovo nije kraj, da ova crkva u Prištini i život u njoj ide dalje. Ja sam rođen u Prištini, nisam živeo ovde, ali jesam radio. Za Prištinu obično kažu da je sivi grad, ali samo onaj ko je bio ovde, zna da je Priština bila i ostaće grad koji ima dušu. To mislim, ujedno, i za ovaj hram svetog Nikole”, kazao je ovogodišnji domaćin Stefan Jovanović.
“Sveti Nikola je od davnina zaštitnik moje porodice, pa je samim tim čast mnogo veća s obzirom da ćemo mi biti domaćini naredne godine”, kazala je Aleksandra Jovanović.
Hram Svetog Nikole deo života Prištevaca
Praznik Svetog Nikole, kao i svake godine, okupio je vernike u istoimenoj crkvi u Prištini. Među njima su uvek i nekadašnji žitelji Prištine.
“Ovaj praznik i proslavljanje slave Svetog Nikole uvek me vezije za moje detinjstvo. Sećam se kada sam dolazio ovde sa ocem sankama, nije moglo da se stigne kolima kolika je zima bila. Zato me ovo uvek podseti na te neke najranije periode. Sa druge strane, drago mi je da ljudi dolaze u jednu ovako mučeničku crkvu koja je postradala”, kazao je Nemanja Jovanović.
On je poručio svim Prištevcima da, kada god mogu, dođu u crkvu Svetog Nikole “jer je ona deo njihovog života”.
“Kao što svi znamo, ovaj hram je stradao 17. marta 2004. godine. Svakako smatram da baš zbog toga, kao što je i naš sveštenik rekao, u mučenički hram treba što više ljudi da dolazi na ovaj veliki praznik. I ne samo na praznik Svetog Nikole, već i kada su nedeljne liturgije i ostali veliki praznici”, rekao je Aleksandar Milić.
Crkvu Svetog Nikole u Prištini sagradili su na temeljima srednjovekovnog srpskog manastira pravoslavni Srbi iz tog grada i okoline 1833. godine. Hram je posvećen spomenu na prenos moštiju Svetog Nikole.
Zapaljen je u pogromu 17. marta 2004. godine kada su pali svod i kupola crkve, pa je tada veći deo zidnog slikarstva oštećen ili potpuno uništen. Sagoreli su i retki duborezni ikonostas u orahovom drvetu, desetine ikona i celokupna crkvena arhiva. Hram je obnovljen u periodu od 2005. do 2008. godine.
