„Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama“, tim rečima arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi Božijeg sina, Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta i čoveka. Otuda se i Blagovesti smatraju koliko velikim toliko i radosnim praznikom.
Sa ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda i obnovljenja tvari. Spadaju u red Bogorodičnih praznika, i uvek se slave 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru.
Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
Blagovesti se veoma poštuju, posebno među ženama.
Ovim praznikom, po narodnom kalendaru, završava se zima, pa tek počinje setva jarih žita, orezivanje voćnjaka i vinograda.
I same ptice tek posle Blagovesti počinju da svijaju gnezda, kaže se u našem narodu.
Veruje se da je od danas do Velikog Petka dobro započeti neki veći posao. Dobar je period i za donošenje važnijih životnih odluka.
