Njegovom Visokopreosveštenstvu sasluživali su sveštenici i sveštenomonasi SPC, a sabrao se veliki broj vernika iz Prizrena i okoline, koji su došli da učestvuju u molitvenom slavlju i proslave zaštitnicu ove svete obitelji.
U arhipastirskoj besedi posle pročitanog Jevanđelja, mitropolit Teodosije je govorio o značaju vere i ljubavi kao osnova hrišćanskog života, pozivajući sabrane da sleduju primeru svetih.
„Ljubav Hristova sabrala nas je danas u ovom gradu, u ovom hramu, u ovoj svetoj obitelji. Pre svega, blagodarimo Bogu za sva dobra koja primamo iz Njegove ruke: što nam je darovao život, što nas održava u životu, što nam je podario ovako divne svetinje i snagu da ih čuvamo i u njima prinosimo beskrvnu Žrtvu Njemu, našem Gospodu, kazao je mitropolit.
Osvrnuvši se na jevanđelsku priču o isceljenju oduzetog čoveka, Mitropolit je naglasio da je vera koju su pokazali oni koji su bolesnika spustili kroz krov kuće primer istinskog pouzdanja u silu Božiju.
„Verovali su da će, ako samo priđu Gospodu ili čuju Njegov glas, bolesnik ozdraviti. I tako bi. Gospod mu reče: „Čedo, opraštaju ti se gresi tvoji“, pokazujući nam da su mnoge naše bolesti posledica udaljenosti od Boga. Kada Mu prilazimo sa verom i smirenjem, Gospod nam ne daruje samo telesno isceljenje, već i ono najvažnije – isceljenje duše“, istakao je vladika.
Posebno mesto u besedi mitropolita zauzela je uspomena na život i stradanje Svete velikomučenice Nedelje, koja je od mladosti zavolela Hrista i prinela svoj život kao žrtvu vere i ljubavi.
„Njene oči bile su uperene ka Carstvu nebeskom, i zato nije smatrala telesne muke za stradanje, već za radost. Zato je Gospod proslavlja kao mučenicu, a Crkva Njegova je do dana današnjeg slavi. I ovaj manastir, posvećen njoj, nije delo ljudsko, nego delo Božije“, podsetio je mitropolit.
Govoreći o značaju obnove svetinja i duhovnog života u Prizrenu, mitropolit je naglasio da ovaj manastir treba da bude „grad koji se ne može sakriti“.
„Bog je hteo da se upravo ovde, u srcu Prizrena, na mestu stare slave, podigne svetilište Njegovog Imena. Ovde, gde se podvizava naša mati Zlata, gde se sabira verni narod, Gospod je ustrojio svetu obitelj. I zato ovaj hram treba da bude svetlost svima, i onima koji su blizu i onima koji su daleko. Da bude sveća koja ne prestaje da svetli“, poručio je mitropolit.
U zaključku besede, vladika Teodosije je ohrabrio prisutne rečima.
„Ako imamo veru, ništa nas ne može pokolebati na putu ka Hristu. Pozvani smo da čuvamo svetinje, da se u njima sabiramo i da ih, kao što su nama predate, predamo svojoj deci i budućim pokolenjima, za koje verujemo i nadamo se da će biti bolji od nas i kojima će Gospod dati više nego nama“, rekao je Teodosije.
Po okončanju Liturgije, prelomljen je slavski kolač u čast Svete velikomučenice Nedelje, a potom je usledilo zajedničko posluženje za sve sabrane, prenela je Eparhija raško – prizrenska.
