U zajedničkoj molitvi i sećanjima na saborna okupljanja iz prošlosti, oni poručuju da se narod ponovo vraća svetinjama.
Svetu liturgiju služio je Vikarni episkop patrijarha srpskog Porfirija i vladika novobrdski Ilarion, uz sasluženje oca Petra iz Visokih Dečana, više sveštenika, u prisustvu igumanije manastira Pećke Patrijaršije mati Harintine, igumanije manastira Budisavci mati Matrone i vernog naroda.
Vladika Ilarion poručio je u svojoj besedi pred vernim narodom da je hrišćanski život stalno preobražavanje u zajednici sa Bogom i da je „dobro svuda gde je prisutan Gospod“.
“Svima je dato, braćo i sestre, da možemo da se popnemo na goru Gospodnju i da vidimo slavu Božiju. I zato se hrišćanski život može jednim imenom nazvati – Preobraženje. Čovek je stvoren da bi se u zajednici sa Bogom preobražavao i slavio slavu Božiju, i da bi bio u prisustvu Božijem. Kako kaže apostol: „Dobro nam je ovde biti“, kada se javila slava Božija. Bez obzira što je to bilo strašno iskustvo, bez obzira što su od straha popadali, apostol Petar je rekao: „Dobro nam je ovde biti.“ Imajmo to na umu – i kada je teško, treba da imamo snage i svesti da kažemo: „Dobro nam je ovde biti.“ Dobro je i kada je teško, dobro je i kada je strašno, samo kada je Gospod Bog tu”, rekao je vladika Ilarion u svojoj besedi.
Vladika je dodao da je današnji događaj „sredina jevanđeljske istorije“, u kojem se javila Presveta Trojica, te poručio da i naš život treba da bude hod za Hristom – hod koji vodi kroz stradanje ka slavi Božijoj.
“Ovaj današnji događaj je neka sredina jevanđeljske istorije, istorije našega spasenja. I Gospod je otkrio svoju slavu da bi to bila uteha Njegovim učenicima kada Ga budu videli bez slave, kada Ga budu videli onako kako prorok Isaija kaže: „ Ne beše mnogo u očima našim“. Da bi se sećali te slave, da bi se sećali koliko je dobro biti blizu Boga i koliko je velika Njegova slava, i da bi se sećali onog glasa koji se čuo. Jer se u ovom događaju javila Presveta Trojica: Hristos je pokazao svoju oblagodaćenu ljudsku prirodu – Njegove haljine su bile blistave kao sneg. Duh Sveti bio je prisutan kroz javljanje blagodati, a Otac se javio glasom rekavši: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji – Njega poslušajte.“ Braćo i sestre, neka bi nam život bio idenje za Hristom, i to idenje je idenje ka stradanju”, kazao je Vladika u svojoj besedi pred okupljenim vernicima.
Na kraju besede, vladika Ilarion poručio je da život svakog hrišćanina treba da bude svakodnevno Preobraženje, uz molitvu da Bog pomogne vernom narodu i svetinjama koje ga teše i okupljaju.
“Neka bi nam život bio Preobraženje svakoga dana. Neka Gospod Bog pomogne i sestrama, da preobražavaju svoj život i život vernog naroda, koji se teše kada dolazi u svete obitelj. Neka bi naše svetinje pojale”, rekao je vikarni episkop patrijarha srpskog Porfirija i vladika novobrdski Ilarion.
Povratnici i gosti iz različitih krajeva – od Čikaga, Danske i Beograda do meštana koji su ostali na Kosovu – složni su u utisku da je današnje okupljanje na Preobraženje skromnije nego nekada, kada su sabori okupljali hiljade ljudi, uz igranke, muziku i mnoštvo omladine. Ipak, ističu da ih raduje što se narod ponovo vraća svetinji, da je osećaj zajedništva neprocenjiv i da bi svako ko može trebalo da dođe i oseti snagu ovog sabranja.
“Nekada je bilo mnogo više naroda, a to bilo celo Kosovo i Metohija koje se ovde slivala za Preobraženje. Ali posle rata, naravno, sve manje i manje. Ali drago mi je da sam čula informaciju da sve više i više našeg naroda dolazi ovde”.
“Velika razlika. Pre su bili veliki skupovi, gde su bile igranke, bilo je omladine, bilo je starih ljudi, bilo je puno, puno, puno više. Danas je to drugačije, mi smo odseljeni, dosta ljudi nije tu, ne živi na Kosovu”.
“Bilo je puno, a danas ima nešto, ali znatno manje”.
“Pet hiljada ljudi je bilo ovde, pet hiljada je bilo. Nas deset bi svirali ovde”.
“Ja sam dolazio ovde na sabor sa ocem. Bila je samo crkva i konak iza. Ovde sam upoznao gospođu”.
“Ali sad kad smo došli ovde, kad već prepoznajemo naše ljude, to znači jedan mnogo dobar osećaj. Preporučila bih svima, ko bi voleo da dođe, a iz nekog razloga ne može, da obavezno dođe”.
Povratnici i gosti ističu važnost očuvanja tradicije i svetinja koje okupljaju narod, naglašavajući radost zajedništva i snagu vere koja povezuje generacije. Liturgiji u manastiru Budisavci prisustvovao je veliki broj vernika.
