Vladika Ilarion poručuje da ne treba da budemo pasivni i nezainteresovani za ovaj svet, već da ga obrađujemo, kultivišemo i na svaki način učestvujemo u društvenom životu, ali polazeći od unutrašnjeg mira. Naglašava i da je koren podela u društvu da u svome bližnjem vidimo vuka, ali i da crkva treba da se drži dalje od političkih rovova, preneo je RTS.
Vladika Ilarion kaže da je sinoć stigao stigao iz manastira Draganac, sa Kosova, gde je služio liturgiju i sa vernicima dočekao Božić.
“Nije bilo samo našeg naroda, zanimljivo je da je bio jedan Francuz na proputovanju koji peške hodi ka Svetoj zemlji. I on je tu sa nama proslavljao Božić po našim običajima, a oglasili smo jednog Amerikanca koji je rešio da postane pravoslavan, pa je njegov sveštenik zamolio da pročitamo molitve oglašenja, da bi on sad ušao u taj pripremni period za krštenje. Bilo je radosno i svečano sa puno topline i ljubavi i jedno, kao i uvek, preporađajuće iskustvo”, navodi vladika Ilarion.
Ističe da je Božić Bog u detetu, a na pitanje šta ta poruka znači, vladika Ilarion ističe da je to poruka da se sila Božija u nemoći pokazuje savršeno.
“Da nije sila u bogatstvu, nije sila u nasilju, nego je prava sila, to je sila Božija koja se u ovom svetu projavljuje kroz smirenje. I to je najčudesniji prizor koji je mogao da se pojavi u svim svetovima, to je da se Bog, tvorac, gospod svih svetova, da se javlja na najlepši mogući način, a javlja se kao dete. I kao to dete nas blagosilja iz Vitlejemske pećine, napaćene”, poručuje vladika Ilarion.
„Svuda se oseća trijumf carstva nebeskog, posebno na Kosovu“
Ukazuje da crkva Hristova najlepše sija u trenucima muke i stradanja.
“I to je iskustvo i na Kosovu i Metohiji gde je politička realnost toliko bizarna i apsurdna da čovek gde god da se okrene u toj ravni ne može da nađe utehu. Naprotiv, može samo da bude frustriran. Ali uprkos svemu tome, crkva neodoljivo napreduje i tu se pokazuje trijumf carstva nebeskog, onog carstva koje je sveti knez Lazar, po narodnom kazivanju, u ime svih nas izabrao”, dodao je vladika Ilarion.
Naglašava da se na Kosovu posebno, ali i svuda se oseća trijumf carstva nebeskog.
“I u Beogradu su crkve prepune, narod ima potrebu da bude u blizini Bogomladenca Hrista, ne mogu vrata Adova crkvi nauditi, nego kako je to ranije govoreno, čak i krv mučenička je seme, što nas više ubijaju, crkva će više da niče. Tako i sada, mi nemamo tu meru, svi stradanja do kraja za veru Hristovu, ali u skladu sa trudom svakog od nas i teskobe i nepravde koju trpimo, eventualno, možemo da doprinesemo i mi napretku crkve Božije”, navodi vladika Ilarion.
„Ne treba da budemo nezainteresovani za ovaj svet, već da učestvujemo polazeći od unutrašnjeg mira“
Ističe da carstvo nebesko trijumfuje na svakoj liturgiji.
“Raspoloženje hrišćanina, njegov životni stav je da je dobro. On nije ogorčen, on nema mržnje, on nema suštinski ni neprijatelja, a ni suštinskog problema. Svi osnovni, temeljni problemi su rešeni. I hrišćanin je miran, on nema potrebu i ne očekuje spasenja od nekih promena u ravni politike, u ravni dešavanja u ovom svetu. Nego hrišćanin pre svega traga za tim mirom koji Bog daje i tim mirom pokušava i ovaj svet da oplemeni”, dodaje vladika Ilarion.
Navodi da ne treba da budemo pasivni, inertni i nezainteresovani za ovaj svet.
“Naprotiv, sam Bog je zainteresovan za ovaj svet i veruje u njega, pa je došao u njega. Treba da ga obrađujemo, kultivišemo, da na svaki način učestvujemo u društvenom životu, ali polazeći od tog unutrašnjeg mira. Kada taj mir imamo koji dolazi iz svete liturgije, iz carstva nebeskog, čovek zna što treba da uradi”, poručuje vladika.
Kaže da nas taj mir vodi korak po korak dalje i da radimo sve isto kao oni koji taj mir nemaju, ali na potpuno drugačiji način.
“I to je naš neki blagoslov crkve da ljudi, pre svega u siromaštvu duha, svesni svoje ograničenosti i slabosti, ne klonu, nego naprotiv da znaju da je to put ka isceljenju. Jer tek kada se naš sasud isprazni od lošeg sadržaja, može da se napuni dobrim. Eto, to je ono što je najteže možda čoveku da uradi, da se liši nekog sadržaja koji misli da ima večnu vrednost, a nema. Nego treba našu posudu da, od onoga što je ustajalo, ispraznimo, da ostavimo prostora za onaj sadržaj koji će nas uvesti u večni život”, naglašava vladika Ilarion.
O podelama u društvu: Čovek u svome bližnjem vidi vuka
Patrijarh Porfirije u Božićnoj poslanici govori o dubokim podelama u društvu. Na pitanje gde vidi koren tih podela, vladika Ilarion kaže da ih vidi upravo u tome da čovek u svome bližnjem vidi vuka.
“Da u svome bližnjem vidi pakao, kako su govorili neki filozofi. Znate, bližnji je moj pakao, bližnji je moja prepreka. To je zabluda. Čovek je naš raj i može da bude početak našeg raja“, naglašava.
„Meni je govorila mati Anastasija, naučivši tako od Patrijarha Pavla – traži u čoveku pakao, naći ćeš; traži u čoveku raj, naći ćeš. Na nama je da tražimo ono što je istina, ono što je dobro. I ako budemo to tražili, to ćemo i naći. Stvar je najdubljeg, najtananijeg, najdelikatnijeg, najčudesnijeg izbora koji čovek može da napravi”, poručuje vladika Ilarion.
„Crkva ne treba da se svrstava u političke rovove, već da se drži van toga“
Ukazuje da ljudi žele da se crkva svrstava u rovove političke, sociopolitičke po linijama tih podela koje crkva ne priznaje.
“Jer čeda crkve su ljudi i sa jedne i sa druge i sa treće i sa dvadesete strane u svim mogućim podelama koje postoje u ovome svetu i zato je najznačajnije da se crkva drži van toga. Ma koliko to nekada bilo i bolno i za nas koji se držimo puta jevanđeljskog i ma koliko ljudi to nekada ne razumevali. Crkva, pre svega, treba da bude tu gde jeste u svom miru, da prebiva i da poziva ljude da im kaže dođi i vidi. Crkva ne može da se svrsta ni u jednu drugu povorku ni u jednu drugu litiju sem onu koju vodi Gospod Hristos”, dodao je vladika.
“Tako da crkva, naša crkva na čelu sa našim patrijarhom, čeka svoj verni narod u svojim hramovima. Ko želi da čuje šta crkva ima da kaže, šta Bog uostalom preko svojih prezvitera i episkopa ima da kaže – neka dođe na svetu liturgiju”, poručuje vladika Ilarion.
