On je dodao da bi bilo dobro da se i Katolička crkva uključi u dijalog o budućnosti Kosova.
Srbija, ukoliko obezbedi dijalog u integralnom smislu i bude okrenuta evropeizaciji i zauzimanju svog mesta u Evropskoj uniji, mogla bi da ima važno mesto među čelnim evropskim državama, rekao je Hočevar u tradicionalnom intervjuu za „Večernje novosti“ pred Božić po Gregorijanskom kalendaru.
„Raspolaže iskustvom neuporedivo bogatijim od ostalih. Njena snaga je u položaju koji zauzima – između Istoka i Zapada, ali i kompleksnosti istorije. Svuda gde je u prošlosti bilo konflikata, stvoren je prostor za nove mogućnosti i saradnju. To bi trebalo da bude autentičan put Srbije“, dodao je on.
Upitan za nedavno formiranje posebne katoličke biskupije na Kosovu, iako Sveta stolica nije priznala nezavisnost te pokrajine, beogradski nadbiskup je rekao da su razlozi za taj potez isključivo pastoralni.
„Tamošnjim vernicima bila je potrebna pomoć u verskom životu. Nivo apostolske administrature to nije u punoj meri omogućavao, jer biskup nije imao potrebna ovlašćenja. Naši vernici tamo imaju mnogo problema, posebno sa iseljavanjem. Osnivanje Biskupije korisno je i za Srbiju, jer što je na Kosovu manje katolika, manje je i spremnosti za dijalog“, istakao je Hočevar.
Upitan može li Rimokatolička crkva preko svojih vernika albanske nacionalnosti da pomogne suživot na KiM, on je rekao da „taj deo regiona nije blagovremeno napredovao u infrastrukturi“ i da je tamo bilo „premalo komunikacije“.
„Mnogo je razloga za zatvorenost i svedene odnose među konfesijama. Tako je stvorena atmosfera pogodna za konflikte. Jedini put za budućnost ovakvih regiona je kroz komunikaciju, susrete saradnju dijalog. Aktuelne trgovinske barijere veoma su opasne i vode novoj getoizaciji i novim konfliktima“, rekao je Hočevar i dodao:
„Raduju me dobri odnosi između Srpske crkve i naše biskupije na Kosovu. Bilo bi dobro da se i Katolička crkva uključi u dijalog o budućnosti KiM.“
Govoreći o Beogradskoj nadbiskupiji, on je rekao da je situacija kompleksna, jer njeni vernici pripadaju različitim nacijama.
„Sve manjine koje žive u Srbiji imaju svoje države koje su u EU, pa smo suočeni sa odlaskom mladih u matične zemlje. Problem nam predstavlja što u Srbiiji nemamo mogućnost za teološko školovanje. Zbog toga naši sveštenici nisu dovoljno upućeni u ovdašnju kulturu i onemogućeni su da na pravi način promovišu sveopšti dijalog“, kaže Hočevar.
Upitan kakva očekivanja Beogradska nadbiskupija ima od države Srbije, on je rekao:
„Restituciju imovine. Tu nam je učinjena velika nepravda. Jasno je da nam ne mogu biti vraćena oduzeta dobra, ali moguća je zamenska restitucija. To se odvija veoma sporo, što nas duboko zabrinjava. Imamo izuzetno dobre odnose sa Upravom za crkve i verske zajednice, ali nas čudi što se praktični problemi koje imamo izuzetno sporo rešavaju“.
