OEBS je u izveštaju, kako je saopšteno medijima, istakao dva glavna nedostatka u vezi sa predmetima nasilja u porodici: kašnjenje i nepoštovanje proceduralnih rokova i česta upotreba alternativnih ili blažih kazni.
„U izveštaju se navodi kršenje proceduralnih rokova u 24% od 29 građanskih rasprava o donošenju naloga za zaštitu koje je pratio OEBS, ostavljajući skoro četvrtinu žrtava bez pravovremenog rešenja i time ih potencijalno izlažući daljem nasilju„, dodaje se.
Kako je navedeno, što se tiče prakse izricanja kazni, zatvorska kazna je izrečena samo u 22% predmeta, dok je velika većina sudija, u 78% predmeta, izabrala da novčano kazni prestupnika ili primeni alternativnu kaznu (kao što je uslovna kazna, uslovna novčana kazna ili bez novčane kazne) ili uvede druge mere (kao što su presude koje zahtevaju obaveznu psihijatrijsku procenu).
„Tamo gde je primenjena efektivna zatvorska kazna, prosečna kazna je bila nešto više od pet meseci, dok je prosečna uslovna zatvorska kazna bila skoro šest i po meseci. Prosečan iznos za stvarne i uslovne novčane kazne bio je 350 evra“, navedeno je.
Imperativ za integritet kosovskog pravosudnog sistema
„Rešavanje ovih nedostataka u pravosuđu je imperativ ne samo za zaštitu žrtava već i za integritet kosovskog pravosudnog sistema“, rekao je Majkl Davenport, šef Misije OEBS-a na Kosovu.
Aljbuljena Hadžiju, ministarka pravde i nacionalna koordinatorka za zaštitu od nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja je istakla da „tek kada svi mehanizmi sistema pravosuđa budu funkcionisali kako treba, tada možemo da se pohvalimo da imamo državu organizovanu u službi građana“.
„Za zaštitu i bezbednost, za pravdu, za sve“, dodala je ona.
Izveštaj se završava preporukama za aktere u kosovskom pravosudnom sistemu, uključujući prilagođenu obuku za sudije, tužioce i advokate, i organizovanje obuke i preporuke za Kosovsku akademiju pravde, Advokatsku komoru Kosova i druge odgovarajuće kosovske institucije.
