„Poražavajuća je činjenica da je ovaj slučaj zatvoren, a da je jedinog osumnjičenog, Fljorima Ejupija, koji je u prvostepenom postupku bio osuđen na 40 godina zatvora, tzv. Vrhovni sud Kosova oslobodio 2009. godine, usled nedostatka dokaza“, poručeno je.
Iz Kancelarije za KiM podsećaju da se, baš kao i uslučaju Livadica, „do današnjeg dana ne zna ko su ubice srpske dece u Goraždevcu, četrnaest žetelaca u Starom Gracku, porodice Stolić u Obiliću, ko su odgovorni za skoro svakodnevnu organizovanu kampanju obespravljenosti, zastrašivanja i terora nad Srbima“.
„Da li je moguće da međunarodne misije u pokrajini ne mogu ili ne žele da vide da je priča o vladavini prava i pravde na Kosovu i Metohiji prazno slovo na papiru i da se prištinska politika temelji isključivo na zločinima nad srpskim narodom, njegovom imovinom i njegovim svetinjama?“, upitali su.
„Zločin u Livadicama predstavlja i ogledalo i poraz, pre svega međunarodne zajednice“, dodaje se u tekstu.
„Koja se pokazala nespremnom i nezainteresovanom da osigura bezbednost za Srbe na KiM i pravdu za sve žrtve, posebno jer se ovaj zločin desio u prisustvu međunarodnih snaga bezbednosti“, navedeno je.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju će nastaviti da zahteva, u prvom redu od međunarodne zajednice, da se obnovi istraga o ovom i svim drugim slučajevima napada na Srbe.
„Da se svi nerasvetljeni zločini rasvetle, a njihovi neposredni izvršioci i nalogodavci pravedno kazne“, zaključeno je.
U napadu na autobus „Niš ekspresa“, u Livadicama kod Podujeva 16. februara 2001, poginulo je 12 i povređeno 43 raseljenih Srba koji su, u pratnji KFOR-a išli u Gračanicu.
U napadu su poginuliː Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović, Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić, Dragan Vukotić i Nebojša, Snežana i Danilo Cokić koji je imao svega dve godine.
