Ta organizacija navodi da su Škeljzen Gaši i drugi autori izložbe pogrešno preneli podatke Fonda za humanitarno pravo kada su naveli da su u zatvoru Dubravi ubijena „naoružana lica“, kako je prikazano na jednoj od tabli sporne izložbe.
Apelovali su da se prekine sa „proizvoljnim i nestručnim“ prikazivanjem zločina i sudbina žrtava, dodajući da se time ne doprinosi kulturi sećanja, a da se relativizuju zločinu i ugrožava dostojanstvo ubijenih i njihovih porodica
„U Dubravi su ubijeni albanski zatvorenici. Neki od njih su pre hapšenja bili pripadnici OVK, ali u trenutku ubistva nisu bili borci. Bili su lica lišena slobode, pod potpunom kontrolom srpskih vlasti, i kao takvi imali status zaštićenih lica prema Ženevskim konvencijama. Njihov raniji status pripadnika OVK relevantan je za posthumno državno priznanje i materijalne reparacije porodicama, a ne za kvalifikaciju okolnosti u kojima su ubijeni“, navodi se u saopštenju Fonda.
U njemu se dodaje da je ista greška napravljena i u prikazu Meje, da među tamo ubijenima jeste bilo muškaraca koji su pre toga bili pripadnici OVK, ali su 27. aprila bili nenaoružani, bez uniformi i pod kontrolom srpskih snaga.
„U tim okolnostima oni nisu ‘naoružana lica’, već žrtve ratnog zločina“, ukazuju u saopštenju.
Fond smatra da organizatori izložbe nisu adekvatno prikazali ni sudski utvrđene činjenice o Račku, a da je „netačno i neprofesionalno“ iz činjenice da je neko ranije bio pripadnik OVK zaključiti da je ubijen kao borac.
„U Bazi podataka FHP i FHPK status pripadnosti i okolnosti smrti nisu isto. Upravo neznanje te razlike dovelo je do toga da organizatori izložbe u Dubravi prikažu 48 ubijenih zatvorenika kao ‘naoružana lica’, čime su suštinski falsifikovali prirodu zločina“.
FHPK kao posebno problematično ocenjuje što je Gaši kao autor izložbe pokušao da odgovornost za te greške prebaci na Fond za humanitarno pravo.
„To nije samo pogrešno, nego predstavlja pokušaj da se obesmisli najpouzdanija baza podataka o žrtvama rata na Kosovu. Baza podataka FHP i FHPK, sa više od 8.500 evidentiranih albanskih žrtava ratnih zločina, ocenjena je u nezavisnoj evaluaciji godine kao najpotpunija i najpouzdanija baza podataka ove vrste. Evaluaciju su sproveli međunarodni stručnjaci“, piše u saopšenju
Nevladina organizacija navodi da su isti autori pre dve godine objavili knjigu „Masakri na Kosovu“, koja po njihovim rečima „takođe sadrži brojne greške i u više prikaza nije u skladu sa sudski utvrđenim činjenicama“.
„Sada se isti obrazac ponavlja na izložbi postavljenoj u javnom prostoru: netačni podaci, zasnovani na neznanju i bez odgovornosti prema žrtvama.Zato smatramo da izložbu, u njenom sadašnjem obliku, treba ukloniti iz javnog prostora“, zaključuju u FHPK.
Izložba „Masakri na Kosovu 1998-1999“, koja je na centralnom prištinskom trgu postavljena uoči obeležavanja godišnjice početka bombardovanja, izazvala je oštre reakcije gradonačelnika Perparima Rame i više predstavnika Samoopredeljenja.
Oni tvrde da se na tablama sa pojedinačnim masakrima nalaze netačne informacije o broju mrtvih, kao i da su „ubijeni civili predstavljeni kao naoružane osobe“.
Izložbu su organizovale organizacije „Admovere“ i „Integra“, koje su saopštile da su se prilikom sastavljanja spiska poginulih oslanjali isključivo na spisak iz „Knjige sećanja Kosova“ beogradskog Fonda za humanitarno pravo (FHP).
Izložba o zločinima 1999. godine u centru Prištine uklonjena nakon oštre reakcije gradonačelnika
