Srpsko pravosuđe i dalje potvrđuje nemoć da kazni ubice novinara i njihove nalogodavce.
Ni posle više decenija nisu pronađeni i kažnjeni nalogodavci i ubice novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, niti su rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović. Nisu pronađeni i kažnjeni ni odgovorni za ubistva i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine.
Godinu između dva Svetska dana slobode medija novinari i medijski radnici pamtiće po rekordnom broju napada na koleginice i kolege, od kojih je većina ostala nekažnjena.
U 2025. godini UNS je zabeležio 261 slučaj ugrožavanja novinara, 150 više nego godinu ranije, dok je broj evidentiranih fizičkih napada bio na najvišem nivou u poslednjih pet godina.
U godini za nama posebno nas je zabrinuo trend napada na novinare i medijske radnike koji su izveštavali sa terena, najčešće sa studentskih protesta ili lokalnih izbora. Naročito zabrinjava činjenica da se veliki broj ovih napada desio naočigled policije koja nije reagovala. Naprotiv, često su policajci fizički ugrožavali novinare.
Ugrožena bezbednost, targetiranja, policijska represija i onemogućavanje rada stvarnost su i medijske zajednice na Kosovu. Nastavlja se praksa neosnovane zabrane ulaska novinarima na područje Kosova.
Srpski mediji na Kosovu suočavaju se i sa ozbiljnim finansijskim problemima, pa i najkredibilnijim medijima preti gašenje.
Još je izraženiji diskriminatorni odnos institucija prema srpskim redakcijama i jeziku, kao i osiono ponašanje nosilaca vlasti prema novinarima i medijskim radnicima.
Ako se u obzir uzmu neefikasno reagovanje nadležnih organa na ugrožavanje bezbednosti novinara i medijskih radnika, ali i loš ekonomski položaj koleginica i kolega, i ovog 3. maja moramo reći da je teško biti novinar u Srbiji.
Ovo potvrđuje i najnovija lista Svetskog indeksa slobode medija Reportera bez granica (RSF). Od 180 zemalja u svetu u kojima Reporteri bez granica računaju indeks slobode medija, Srbija je u izveštaju za 2026. svrstana na 104. mesto – što je pad za osam mesta u odnosu na prethodnu godinu, i spada u zemlje u kojima je „teška situacija“.
Godinu između dva Svetska dana slobode medija novinari i medijski radnici u Srbiji pamtiće i po brojnim otkazima i odmazdama vlasnika medija protiv koleginica i kolega koji su pokušavali da svoj posao rade profesionalno u jeku promene uređivačkih politika i u vreme duboke društvene podeljenosti.
Članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) 4. novembra 2024. godine prestao je mandat. Novi Savet do danas nije izabran, pa ovo regulatorno telo u ni nakon više od godinu i po dana ne funkcioniše.
Posle više od deceniju postojanja projektnog sufinansiranja možemo reći da je ovaj sistem obesmišljen. Članovi većine komisija koje su prošle, ali koji i ove godine odlučuju o raspodeli novca su predstavnici novoformiranih i udruženja i asocijacija čija je osnovna delatnost učešće u komisija, umesto borbe za bolji položaj novinara i medija. Novac su i u prethodnoj godini dobijali tabloidi i mediji koji ne poštuju novinarski kodeks.
Godinu između dva Svetska dana slobode medija obeležila su i drastična kršenja Kodeksa novinara Srbije, naročito u slučajevima izveštavanja o tragičnim događajima.
UNS zato traži:
- Da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i da o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju medije i javnost;
- Da pravosudni organi ne dozvole da i ubistvo Milana Pantića dočeka potpunu zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva.
- Da se izmeni Krivični zakonik tako da više oblika napada na novinare bude obuhvaćeno krivičnom odgovornošću;
- Da se obezbedi efikasna institucionalna zaštita novinara od pritisaka nosilaca javnih funkcija, vlasnika medija i drugih moćnika;
- Da se javni novac pravedno raspodeljuje kako bi se očuvao medijski pluralizam i omogućilo kvalitetno informisanje građana;
- Da Skupština Srbije konačno izabere članove Saveta REM-a;
- Da kosovske institucije i međunarodna uprava na Kosovu hitno formiraju Međunarodnu ekspertsku komisiju radi istraživanja ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu* od 1998. do 2005. godine; UNS traži da u ovoj komisiji budu i predstavnici novinarskih udruženja.
UNS: Tri godine bez srpskih novina na Kosovu, međunarodna zajednica ćuti
