U saradnji sa Privremenim organom za opštinu Orahovac i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju turnir su organizovali najbliži članovi porodica nastradalih.
Pre početka turnira u 16. časova u dvorištu crkve Svete Ane u centru Velike Hoče, služen je pomen kojem su osim porodica i učesnika turnira prisustvovali i meštani Orahovca i Velike Hoče.
Pomen je služio jeromonah Kirilo Dečanac, a po završetku pomena okupljenima se obratio predsednik PO Opštine Orahovac Aleksandar Micić. On se zahvalio svima koji su došli da se sete i pomole za Aleksandra, Miroslava i Dejana, koji su dali živote za ovo selo i svoju otadžbinu.
„Posebnu zahvalnost dugujemo ekipi iz Goraždevca koja je došla da sa nama danas bude ovde. I oni žive kao i mi i imali su ista iskušenja i za vreme rata i posle rata, a imali su sličnu manifestaciju sredinom meseca u znak sećanja na dečake ubijene na Bistrici Ivana i Panta i važno je da budemo zajedno, da podržavamo jedni druge. Zahvaljujem se porodicima postradale naše braće Aleksandra Micića, Miroslava Micića i porodici Dejana Večevića. Znamo koliko vam je teško da se podsećate dana kada su poginuli, ali želimo da na kratko zaboravite tu bol i da vam u znak sećanja na ovaj dan uručimo ova priznanja. Poznavajući ih, znamo koliko bi oni bili srećni kad bi videli da ste sa nama danas ovde“, rekao je Aleksandar Micić.
Ovo je druga godina za redom kako se organizuje ovaj Memorijalni turnir koji su revijalnom utakmicom otvorili najmlađi učesnici iz dečje škole fudbala u Velikoj Hoči.
Turnir nije bio takmičarskog karaktera, a u njemu je uzelo učešće osam ekipa. Osim fudbalera iz Velike Hoče i Orahovca učestvovala je i ekipa iz Goraždevca.
Da učestvuje u pomenu i na turniru, došao je i Dragan Micić, sin ubijenog Miroslava. Dragan je imao osam godina kada su mu ubili oca, ali kaže da se seća kada su ga mrtvog doneli.
„Bio sam mali, ali se sećam kad su ga doneli… To se ne zaboravlja. Brat je bio stariji od mene, ali pamtimo. Pamtimo i selo i kuću i sve kako je bilo. Na, žalost morali smo da odemo iz sela, poput mnogih posle bombardovanja i evo već dvadeset godina kako živimo i radimo u Nemačkoj“, kazao je Dragan.
Turnir je bio povod Draganu da dođe u selo ovaj put ali dolazi, kaže, kad god može:
„Volim da dođem ovde, da odem na groblje tati. Bio sam i juče i danas pre turnira. Uzeo sam odmor da bih mogao da dođem. Moje selo je nešto posebno, taj mir koji se ovde oseća, moja familija, naše crkve…sve me vuče. I drago mi je da se ovako nešto održava i da se ovoliko ljudi okupilo da se sete i mog oca i ostalih koji su poginuli i to je jako važno. Ako ih se ne sećamo, ako se ne sećamo zašto su stradali, onda preti opasnost da nam se u budućnosti isto desi“, rekao je Dragan.
Dragan kaže da bi voleo da se vrati u selo, da na mestu stare porodične kuće sazida novu, ali kaže da bi morala situacija da se politički promeni. Sad ne.
Porodice postradalih su pre turnira obišli grobove Miroslava, Dejana i Aleksandra na groblju u Velikoj Hoči i zapalili sveće.
Aleksandar Micić je prva žrtva u orahovačkoj opštini. Poginuo je 12. maja 1998. godine u blizini sela Ratkovac, Miroslav Micić je ubijen na prvoj liniji odbrane sela 27.maja 1999, a Dejan je poginuo u napadu NATO bombi na Planeju 1. Juna 1999. godine. Njihova imena su ispisana na spomeniku na ulazu u Veliku Hoču među 84-oro ubijenih i kidnapovanih u orahovačkoj opštini od 1998-2000. godine.
