Alkohol koji popijete, kaže Morgentaler, dospeva u mozak već nakon šest minuta, prenela je dpa.
U većini regija mozga alkohol deluje umirujuće, dodaje Morgentaler. Procesi u ćelijama se usporavaju, posebno prenos impulsa, odnosno komunikacija između ćelija.
„Reakcije se usporavaju, osećam vrtoglavicu, vid se pogoršava, ne mogu dobro da procenim situaciju“, tako se to doživljava.
Usporavaju se i procesi u mitohondrijama, „energetskim fabrikama“ ćelija, a ovo se pojačava kada se alkohol konzumira zajedno s nikotinom. Posledično, pogoršava se snabdevanje ćelija energijom.
Ekstreman primer je „prekid filma“. Tada više ne funkcioniše prenos informacija iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje, objašnjava lekar.
„Medicinski gledano, prekid filma je amnezija događaja koje trenutno doživljavam. U najgorem slučaju, osoba se ne seća cele noći. Verovatnoća za to raste što brže i što više alkohola unesem“.
Rizik je veći i ako se piju različita alkoholna pića jedno za drugim ili se alkohol kombinuje s drugim drogama.
U nekim regijama mozga alkohol deluje stimulativno.
„Zato imamo tu euforičnu reakciju, osećamo se opuštenije, jer se oslobađaju neurotransmiteri poput endorfina, dopamina i serotonina“, ističe Morgentaler.
To može da dovede do stanja opijenosti koje želite da ponovite.
Ova smena umirujućeg i stimulativnog delovanja unosi potpuni haos u mozak.
Kazna sledi najkasnije sledećeg jutra – glava puca od bolova. Jedan od uzroka je stvaranje acetaldehida prilikom razgradnje alkohola.
Ovaj spoj menja telesne neurotransmitere, što dovodi do stvaranja slobodnih radikala kiseonika koji izazivaju glavobolju.
Pored toga, svako alkoholno piće sadrži metanol, čijom razgradnjom nastaju formaldehid i sirćetna kiselina, koji takođe uzrokuju simptome mamurluka.
„Drugi faktor je dehidratacija“, podseća Morgentaler. Alkohol, poput kafe, povećava učestalost odlazaka u toalet. Posle pijane noći tipičan je i nemiran san.
U početku alkohol podstiče spavanje. Međutim, to se tokom noći menja. Toksini koji nastaju prilikom razgradnje alkohola uzrokuju buđenje, a potreba za odlaskom u toalet se povećava.
Mnogi osećaju i žeđ, bude se i imaju isprekidan san.
Alkohol takođe utiče na dubok san, koji tada ne zahvata sve regije mozga, objašnjava Morgentaler. Frontalni režanj mozga ostaje aktivan, što dovodi do češćih ružnih snova.
Sve u svemu, nije čudo što se sledećeg dana često osećamo iscrpljeno i malaksalo. Ljudi koji naizmenično piju alkohol i vodu obično imaju manje problema, kaže Morgentaler.
„Trik“ koji pomaže stoprocentno je – dočekati Novu godinu bez alkohola.
