U Srbiji 55 odsto građana ide na sve ili neke od raspoloživih preventivnih pregleda, što je blizu evropskog proseka.
Svaki treći Evropljanin i dalje odustaje od preventivnih pregleda. Mnogi su uvereni da su „dovoljno zdravi“ (28 odsto) ili jednostavno nisu sigurni koji su im pregledi potrebni (25 odsto).
Neki imaju problema sa dostupnošću pregleda (18 odsto) ili sa troškovima preventivne nege (16 odsto).
Podaci pokazuju značajne razlike u pristupu preventivnim pregledima među evropskim zemljama. Dok je Holandija na čelu sa čak 79 odsto građana koji odlaze na preglede, Rumunija (39 odsto) i Kazahstan (42 odsto) beleže najmanji stepen uključenosti.
Žene i starija populacija u Evropi češće odlaze na preventivne preglede, dok muškarci i mlađe generacije neretko izbegavaju odlazak kod doktora. Najčešći razlozi za neodlazak na preglede su osećaj da su nepotrebni (28 odsto) i nedostatak informacija koji pregledi su dostupni i korisni (25 odsto), navodi se u saopštenju Štada grupe.
Najjača uverenja zagovornika prevencije je da su zdravstveni pregledi važni i da imaju smisla (55 odsto), osećaj mira u vezi sa sopstvenim zdravstvenim stanjem (50 odsto) i mogućnost ranog otkrivanja potencijalno štetnih bolesti, što omogućava brzu intervenciju (35 odsto).
Polovina Evropljana vidi preventivne preglede kao ključ za očuvanje mira i sigurnosti kada je reč o zdravlju.
U Srbiji, kao i u drugim zemljama, žene uglavnom idu na preglede zbog osećaja odgovornosti i dugoročne koristi, dok muškarci uglavnom idu na preventivne preglede po preporuci izabranog lekara. Mladi (18-34 godine) najčešće odlaze na preglede zbog genetskih predispozicija za ozbiljne bolesti, dok stariji od 55 godina insistiraju na važnosti preventivnih programa.
Više od 70 odsto građana Evrope, uključujući i Srbiju, preduzima mere kako bi unapredili zdravlje kroz zdravu ishranu, aktivnosti poput fizičkog vežbanja i uzimanja suplemenata. Međutim, značajan broj ljudi (25 odsto) u potpunosti zanemaruje preventivne navike uz izgovore poput nedostatka vremena ili finansijskih sredstava.
Najzadovoljniji preventivnim zdravstvenim pregledima su građani Češke, Francuske i Austrije, dok su najnezadovoljniji građani Mađarske, Kazahstana i Rumunije. Polovina građana Srbije zadovoljna je preventivnim zdravstvenim uslugama.
Najnoviji Zdravstveni izveštaj Štada grupe sugeriše da je neophodno raditi na edukaciji građana o značaju prevencije, kao i na unapređenju kvaliteta i dostupnosti zdravstvenih usluga širom Evrope. Svesna ulaganja u preventivu mogu smanjiti troškove zdravstvene zaštite, ali i povećati kvalitet života brojnih građana.
