Prema godišnjem izveštaju SZO, ovaj revidirani broj uključuje ne samo direktne smrti od korona virusa, već i posledice preopterećenosti zdravstvenih sistema, kao i šire društvene i ekonomske posledice pandemije.
Organizacija navodi da je 2021. godina bila najteža, sa do čak 10,4 miliona dodatnih smrtnih slučajeva.
SZO upozorava i na dugoročne posledice pandemije, uključujući pad očekivanog trajanja života na globalnom nivou – sa 73 godine u 2019. na oko 71 godinu u 2021. godini, što predstavlja povratak na nivoe iz prethodne decenije.
Istovremeno, u izveštaju se navodi da je u pojedinim oblastima ostvaren napredak, uključujući smanjenje infekcija HIV-om, kao i pad potrošnje alkohola i duvana u mnogim zemljama.
Takođe se ističe da je između 2015. i 2024. godine, 961 milion ljudi dobilo pristup vodi za piće, 1,2 milijarde sanitarnim uslovima, 1,6 milijardi osnovnim higijenskim merama i 1,4 milijarde bezbednim metodama kuvanja.
Međutim, SZO upozorava da i dalje postoje ozbiljni globalni izazovi poput malarije, koja je porasla za 8,5 odsto, i teoretski sprečivih problema poput anemije, koja i dalje pogađa skoro jednu od tri žene u reproduktivnom dobu.
U izveštaju se ističe i rodno zasnovano nasilje, koje pogađa jednu od četiri žene širom sveta, kao i gojaznost kod dece, problem koji je već pogodio 5,5 miliona dece mlađe od pet godina u 2024. godini.
Istovremeno se ukazuje na nedovoljno prikupljanje podataka o smrtnosti u mnogim državama, što otežava precizno praćenje zdravstvenih trendova.
Direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus ocenio je da izveštaj pokazuje „istovremeno napredak i nejednakost“ i apelovao na zemlje da ojačaju zdravstvene sisteme i unaprede prikupljanje podataka, prenosi Insajder.
