Emanuel Makron je svojim potezom pokazao da su Evropskoj uniji potrebni novo vođstvo, naročito dugo stabilan nemačko-francuski „zamajac razvitka“ i je potrebno posebno jasnije viđenje budućnosti, ocena je analitičara i medija u EU.
Vlada socijaldemokrata, zelenih i liberala u Nemačkoj više nema ugleda i snage ni u EU, ni u samoj toj zemlji i ključnu ulogu će imati demohrišćani – pobednici na izborima za EP, koji će dati i novog kancelara. Sve govori – njihovog lidera Fridriha Merca, a možda i Markusa Zedera iz Bavarske.
J’ai dissous ce soir l’Assemblée nationale. Une décision grave, lourde, mais avant tout un acte de confiance en vous, mes chers compatriotes. pic.twitter.com/EFeVCDzrlb
— Emmanuel Macron (@EmmanuelMacron) June 9, 2024
Postavlja se pitanje da li će prevladati zamisli o političkom jačanju Uniije ili će jake desničarske, nacionalno-državno opredeljene snage uspeti da iznutra razgrade EU i više je pretvore u savez suverenih država.
Tome teže ne samo sad nadmoćna francuska stranka „Nacionalno okupljanje“, već i ojačana vlada italijanske premijerke Đorđe Meloni, nova vlada u Hagu, ako i mađarski premijer Viktor Orban.
Pred Evropskom unijom su bitne odluke o daljoj „zelenoj tranziciji“, uz troškove koje jako osporavaju ne samo krajnji desničari, odluke o digitalizaciji, jačanju privredne konkurentnosti, naročito kad SAD i Kina državnim parama jako pomažu svoje kompanije, o bolnoj borbi za slamanje nekontrolisane masovne imigracije, o strategijskoj autonomiji.
Tvrda desnica za mirovno rešenje i protiv slanja oružja Ukrajini
Skoro sve tvrde desničarske snage i političari su protiv proširenja Unije, naročito Ukrajinom.
Tu je odmah i ključno geopolitičko pitanje rata u Ukrajini i stav dobrog dela tvrde desnice je da treba obustaviti slanje oružja, ako ne baš i finansijsku pomoć, i tražiti mirovno rešenje.
Ako bi u novembru na američkim predsedničkim izborima pobedio Donald Tramp koji govori da bi suzio veze s EU i odmah prekinuo rat u Ukrajini, ne samo sektori tvrde desnice, nego i većina u EU strahuje da bi se „Unija obrela prepuštena sama sebi i kad je u pitanju pomoć Ukrajini u novcu i oružju, i kad je reč o tome da mora da organizuje sopstvenu bezbednost“, ukazuje u analizi španski dnevnik Pais.
Emanuel Makron odigrao „pokeraški potez“
Činjenica da su demokratske i proevropske stranke osvojile najveći broj poslaničkih mesta na izborima za EP je delom odagnala strahovanja da će krajnje i ekstremno desničarske stranke s povećanim brojem poslanika moći da bitnije utiču na odluke i politiku Unije.
Ali, ujedno je jasno da su se odnos političkih snaga i pogledi građana u EU promenili u toj meri da će uspon tvrdih desničarskih stranaka imati, što se upravo vidno dogodilo u Francuskoj, a i u Nemačkoj, na buduće politike država-članica i na izbore koji slede u više zemalja evropske dvadesetsedmorice.
Tvrde desničarske stranke su već osvojile vlast u bitnim članicama Unije – Italiji i Holandiji, a ušle su u vlast i u skandinavskim zemljama.
I dok se u analizama još raspliće to s kojim ciljem je Makron odlučio da „stavi sve na kocku“ i pokuša da spreči velike izglede krajnje desničarskog „Nacionalnog okupljanja“ da se prvi put u francuskoj istoriji domogne vlasti, mnogi političari i mediji u EU smatraju da Uniji preti potres magnitude „Bregzita“ – izlaska Velike Britanije iz članstva.
To, pored ostalih, navodi pariski dnevnik Mond koji kaže da je „Makronov pokeraški potez izazvao ledenu jezu u Briselu, iako je veliki paradoks da niko ne može sumnjati u strastveni angažman francuskog predsednika za evropsku stvar“.
