Promocija knjige Aleksandra B. Lakovića „Istorija srpske poezije Kosova i Metohije 1951-2022“ biće upriličena u Domu kulture „Gračanica“. Pored autora o knjizi će govoriti i dr Jana Aleksić, Živojin Rakočević i Žarko Milenković.
Jedno od najznačajnijih izdanja
Knjiga „Istorija srpske poezije Kosova i Metohije 1951-2022“ godine, biće promovisna u okviru Vidovdanskih svečanosti, a jedno je od najznačajnijih izdanja Doma kulture „Gračanica“ u ovoj godini. Ona nudi sistematičan pregled srpske poezije na Kosovu i Metohiji i stvaralaca. Svakako je, ističu, i neka vrsta istorije izdavaštva i srpske knjige na Kosovu i Metohiji naznačenog perioda.
„Kako bi oblikovao naučno relevantnu studiju, Laković se rukovodio nekolikim kriterijumima: kriterijum ostvarenog pesničkog rezultata, to jest da zastupljeni pesnici imaju makar jednu samostalnu ili zajedničku knjigu pesama; mesta rođenja i delovanja pesnika, bez obzira na kulturni krug kojem, shodno svom trenutnom opredeljenju, taj pesnik pripada; značajan kriterijum je i simbolička i tematsko-motivska vezanost pesnika za Kosovo i Metohiju. Konačno, aksiološki kriterijum, prema kojem su u istoriji zastupljeni oni autori čiji su radovi prošli vrednosnu procenu samog autora monografije“, ističe dr Jana Aleksić, recenzentkinja ove knjige.
Lakovićev nijansirani i diferencirani vrednosni stav, pored uloženog interpretativno-analitičkog pregnuća, implicitno pokazuje i obim pojedinačnih eseja ili osvrta koje opredeljuje za osvrt na nečiju poeziju.
„Laković svoje proučavanje zasniva na premisli da se ništa „nije tako brzo i zdušno primilo na tlu Kosova i Metohije, kao moderno pesništvo“. Tim književnoistorijskim stavom on ujedno pruža i objašnjenje o motivaciji da se upusti u složen i zahtevan poduhvat tumačenja i (re)valorizacije“, napominje recenzentkinja knjige.
O autoru
Aleksandar B. Laković (1955, Peć) je pesnik, prozaista, kritičar, esejista, putopisac i antologičar. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a Medicinski fakultet u Prištini 1980. godine, kada se preselio u Kragujevac.
Specijalizaciju interne medicine završio je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1988. godine.
Objavio je sledeće knjige pesama: „Noći“, „Zaseda“, „Povratak u Hilandar“, „Drvo slepog gavrana i mnoge druge. Poetički tetraptih:“ Poetike pesnika rođenih između 1956. i 1965“. godine i „Peva „kuća pored puta“ – „Ogledi o kragujevačkom književnom stvaralaštvu“. Knjigu putopisne proze: „Hilandarski putokazi“ (sa crtežima vajara Zorana Ilića Brade).
Autor je roman: „Kad kuće nismo zaključavali“, fotoputopisne monografije u slici i reči: „Hilandar i Sveta Gora između mita i istorije“.
Uredio je i zbornike: „Njegoš, riječ skuplja dva vijeka“: zbornik radova o stvaralaštvu Petra II Petrovića Njegoša. Branko Miljković, moć reči: „zbornik radova o stvaralaštvu Branka Miljkovića“.
Dobitnik je nagrada: „Kondir Kosovke devojke“ za poeziju, „Jovan Skerlić“ i „Milan Bogdanović“ za književnu kritiku, „Grigorije Božović“ za prozu, „Ljubomir Nenadović“ za putopisnu knjigu i poveljom za životno delo UKS.
Živi i radi u Kragujevcu i Ljutoj.
Dom kulture „Gračanica“ je u okrivu programa 34. Vidovdanskih svečanosti pripremio više od 30 događaja u Gračanici i ostalim mestima širom Kosova. Ovogodišnje svečanosti otvorene su izložbom Nikole Ilića Crnog.
