„Činjenica da je EU prošle godine uvela mere protiv Kosova je odraz koraka koji su doveli do eskalacije. Sada vidimo više jednostranih koraka i više nekoordinisanih akcija. Ovo zapravo nije deeskalacija. Ovo dovodi do dalje eskalacije. Ovo treba jasno da razumeju oni koji donose odluke u Prištini“, izjavio je Stano, a preneo Radio Slobodna Evropa.
Kosovske vlasti su 5. avgusta zatvorile devet objekata Pošte Srbije na severu Kosova. Obrazloženje je da privredni operateri posluju na teritoriji Kosova bez dozvole i registracije u Agenciji za poslovne registre na Kosovu.
Iste noći je reagovala Evropska unija ocenivši da zatvaranje ekspozitura Pošte Srbije na severu Kosova smatra jednostranim i nekoordinisanim korakom kosovskih vlasti, čime se krše sporazumi koje su Kosovo i Srbija postigli u okviru dijaloga uz podršku EU.
Stano je ponovio poziv kosovskim vlastima da preispitaju odluku i pronađu rešenje za to pitanje putem pregovora u okviru dijaloga.
„Vrlo jasno smo rekli šta očekujemo od Kurtijeve administracije. Očekujemo da preispitaju i pozabave se ovim pitanjem u okviru dijaloga uz posredovanje EU i da iznesu predloge koji bi se bavili mogućim negativnim uticajem ove odluke na narod severnog Kosova“, izjavio je Stano.
Upitan oko mogućih posledica po aplikaciju Kosova za kandidatski status, finansijska sredstva iz Plana rasta, te mere koje je EU uvela 2023. godine protiv Kosova, Stano je ocenio da su sva ova „polja gde Kosovo ima problema“.
