Janjić naglašava da je to suština stvari, ali da se Kurti ne bi tako ponašao da nema druge strane.
„Da nemamo drugu stranu kojoj isto to odgovara, a to je Beograd. Vidite kako odgovara da se priča, na primer, o ugroženosti Srba, da imamo te mirne demonstracije. Dakle, ponovo su se Beograd i Priština našli na istoj priči. To je politika reciprociteta, suštinski ista i zloupotreba svih tema, pre svega za bezbednosni marketing, ne bi li se preko tog straha kod albanskih i srpskih birača dobilo što više glasova“, ocenjuje on.
Stava je da je reč o „igri“ kako jedne, tako i druge strane. Podseća da je otvaranje mosta na Ibru tema koja je višedecenijska i nikad nije završena.
„Onda se priča i o poštama, ali se ne priča se o pumpama Gazproma. Vidite kako su pažljivi i Kurti i Aleksandar Vučić jedan prema drugome. Ne postoje preuzete pumpe Gazproma, koje su preuzete, pre nepunih 20 do 30 dana, ali postoji sad taj famozni deo slobode kretanja, mosta. Svi znamo da iza mosta postoji mnogo ozbiljnijih stvari koje nisu hteli da razgovaraju, ni stanovnici, ni niko. A to je status teritorije koja se zove Brđani, ona bi pripala Južnoj Mitrovici. Ali ako ostane na severu, onda je to problem da li je to nova opština u budućnosti u gradskoj opštini. Dakle, oni na jedan apsolutno negativni način svojim politikama ruše ono što će se dogovoriti, a dogovorili su da je budućnost Mitrovice jedinstveni grad u tzv. gradskoj zajednici opština, kao što je Beograd“, podvlači sagovornik Insajdera.
Poremećeni odnosi sa SAD
Janjić dodaje da je Kurtijev interes u tome da izbori budu što kasnije.
„Iz vrlo prostog razloga, on zna da mu birači, bez obzira na stranke jer stranke uvek okolišajuu, neće oprostiti to što je ostao pod sankcijama EU i Amerike i što je zapravo poremetio te odnose, pre svega sa Amerikom“, objašnjava Janjić.
Istom zemljom koja je već jednom gledala u njegov odlazak sa vlasti neposredno pred pik pandemije koronavirusom 2020. godine, a na koju Albanci gledaju sa puno simpatija i zahvalnosti zbog podrške koju su dobili u ostvarivanju svojih želja za nezavisnošću.
„To je po meni bila greška. Ta smena je amnestirala i druge kosovske partije od odgovornosti za dijalog. Drugo, dala je krila Lajčaku i ostalima da i dalje nastavljaju fingiranje i laži o dijalogu, a ne istinite pomake, jer u suštini svi su hteli ovo što se dogodilo. Da se nametne model i da vas podsetim da je vrlo brzo, krajem 2023. pojavio taj famozni francusko-nemački predlog. On je postao rešenje, usvojen je sporazum početkom godine i Kurti je nastavio da vlada. U suštini se desila nesloga u Kvinti“, ocenjuje za Insajder sagovornik iz Foruma za etničke odnose.
Sve dok Kurti odlaže izlazak na izbore to motiviše opoziciju i to se jasno vidi po njihovim nastupima i čuje se da su gotovo svi složni oko jedne stvari, a to je da Kurti mora biti smenjen ili da podnese ostavku.
„Opozicija je sada shvatila da ne treba da žuri dok nema saglasnosti između Brisela i Vašingtona, ali mu maltene dnevno oduzimaju na popularnosti tvrdeći da se posvađao sa svetom, a istovremenu time i sebi grabe onu ulogu antisrpskoga“, navodi Janjić.
Šta radi Beograd?
Ističe da ga posebno zabrinjava šta u celoj stvari radi Beograd.
„Zašto Beograd ponovo ide na model oživljavanja nediskreditovane Srpske liste, zašto ide na tzv. javne skupove građana po naredbi? Zato što je i njihova politika propala? Sve je to odlaganje i to su i Amerikanci shvatili“, reči su sagovornika Insajdera.
Ostaje da se vidi kako će delovati Aleksandar Saša Kasanof koji je preuzeo funkciju zamenika pomoćnika sekretara za Zapadni Balkan i da li je realno očekivati da će Amerikanci okupljeni svojim nadolazećim izborima rešavati situaciju na Balkanu.
„Oni neće sebi dozvoliti, kao što nisu ni 2004, da im ta republikanska ujdurma s Nemcima i Srbima na terenu, dole i Albancima, nacionalistima, a govorimo o progonu Srba, ali i nekima iz Vlade Srbije, da im to ugrozi njihovu priču. Priča za predsedničke izbore o Kosovu i Bosni je relativno značajna, ne samo kod dijaspore, nego i kod muslimanskog stanovništva i ona glasi: Kosovo je mesto gde smo mi sačuvali mir, oslobodili jedan narod, a da nije poginuo nijedan Amerikanac. A kad je Bosna u pitanju, tamo je priča da se rat ne bi završio bez dolaska Amerikanaca. To će ovaj izaslanik pokazati, a to je ono što zanemaruju i Vučić i Kurti“, podvlači Janjić.
Topljenje podrške javnosti
Na krilatici „Velike Albanije“ Kurti je došao na vlast, ali mu konce mrsi predsednica Kosova Vjosa Osmani što pokazuju analize javnog mnjenja.
„Zajednička popularnost Kurtija i Vjose Osmani se razdelila. Vjosa je postala prihvatljivija za većinu birača. U ovom trenutku je vrlo neizvesno da li bi na narednim izborima frakcija koja podržava Vjosu Osmani išla sa Kurtijem na izbore“, smatra Janjić.
Kada je smenjen pre četiri godine, Kurti je bio izuzetno jak, ali sada je politički slabiji, analizira Janjić koji dodaje da je bio žrtva američke kolonijalne intervencije. Sada, Janjić procenjuje, Beograd ne želi te izbore na Kosovu.
U međuvremenu, rivalstvo Kurtija i Osmani preraslo je u neprijateljstvo, te se postavlja pitanje da li će, bez obzira na to kada izbori budu, Kurtijevo Samoopredeljenje u Osmani videti političku saveznicu.
