Autorka knjige „Metohijski sfumato“ Dušica Filipović je kazala da je imala veliku želju da utiske iz života prenese na papir.
„Ova knjiga je spojila moj rodni kraj, gde sam rođena, i Kosovo i Metohiju, gde sam doživela duhovni preobražaj, došavši u Prištinu da studiram. Priština je za mene bila čudesan grad. Prva crkva u koju sam ušla bila je crkva Svetog Nikole u Prištini. Ovu knjigu nisam pisala da bih je objavila, već da zabeležim nešto što sam smatrala da će biti dragoceno za one koji dođu posle mene. Na kraju, da ostavim zavet svojoj deci. Mnogo ssam se mučila sa ovom knjigom jer to znači da izvrnete sebe, da se potpuno ispraznite, da bi osetili neku punoću i da je prenesete“, rekla je ona.
„Velika umetnost preobražava svet, a mi smo zato i stvoreni“, kazao je na večerašnjoj promociji vladika Ilarion.
„Ova knjiga nosi sadržaj kao što Gospod Hristos nosi nas sa svim našim skretanjima, promašenostima i nekako preobražavajući ovaj svet. Ova knjiga, kao prava umetnost, preobražava naš svet. Bog je rečima stvorio svet. Reč je od početka, a umetnost pesničkog stvaralaštva je oslobađanje unutrašnje reči, otkrivanje našeg smisla koji čezne za onim ko ga je stvorio“, kazao je vladika.
Književnik Miroslav Aleksić je naveo delo Dušice Filipović „njen ulazak na velika vrata“.
„Ovo je knjiga koja je smeštena u prostor između Dragačeva i Draganca, odnsosno između njenog zavičaja, odakle je potekla, i Draganca koji je njena i njene porodice duhovna kuća. Manastir Draganac je, zapravo, jedan od junaka ove knjige. Ovo je toliko raznolika knjiga u tematskom i u smislu ideja, da je jako teško zapamtiti sve to, kao i govoriti o tome kao jednoj celini“, rekao je on.
Aleksić je dodao da je „manastir Vavedenja presvete Bogorodice (manastir u Lipljanu) središna tačka ove knjige“.
„U tom manastiru se događa jedna šekspirovska scena, na Bogojavljanje, gde je glavna junakinja zapravo inicirana u Kosovku, odnosno postaje Kosovka. Knjiga ‘Metohijski sfumato’ oslovljena je velikim delom Leonarda da Vinčija, gde se većina poglavlja otvara citatima iz da Vinčija i tog kapitalnog dela svetke kulture u kome je nagoveštaj onoga što ćemo čitati u tom poglavlju. Zapravo su to sve pešački koraci i oni su, kao takvi, deo jednog podviga. Sfumato je termin koji označava preplitanje, odnosno gubljenje obrisa i linija jedne površine kojoj se ne može razaznati oblik, kao na Leonardovoj slici“, pojasnio je Aleksić.
Dušica Filipović je žanrovski pogodila tekst narodne tradicije, naglasila je prof. dr Valentina Pitulić.
„Knjiga je jako kompleksna, duboka i slojevita. Dušica život poredi sa nitima, bojama, kao i tokovima koji su zapreteni u tkanju. Ona kaže: ‘Život je bio težak, ali topao kao vuna, a ja sam kao svaka nit, znalo se šta ne može, a šta se može’. Dakle, zabranjeni prostori, tabui, ovo se ne sme. Ona se kreće u tom lavirintu savršenog reda u patrijahalnoj kulturi, što je važno da izvučemo iz njene knjige“, dodala je ona.
Marija Vasić iz humanitarne organizacije „Kosovsko pomoravlje“ je kazala da je „Metohijski sfumato“ delo koje na jedinstven način slika sudbinu Kosova, kao i borbu, bol i mentalitet.
„Ova knjiga dovodi do toga da čak i ljudi koji nikada nisu bili na Kosovu i Metohiji, a ima ih mnogo među onima koji su podržali izdavanje ove knjie, osete jasno i blisko svoj narod koji ovde živi. Nekim čudnim putevima, upravo je na nas, te generacije u Prištini, koje smatraju decom bez detinjstva odraslom u ratu na Kosovu, kao i turbofolk generacijama bez vrednosti, mladima koji što pre žele da odu odavde, na nas je palo da prepoznamo tu tananu nit i da se upletemo u to Dušičino tkanje između jutros u Beogradu, a sutra na Kosovu i Metohiji. Mi smo u ovom delu videli roditelje, pretke, jezik, kulturu i narod, ali ne kao istorijske ličnosti, niti likove iz romana i mitova, već kao žive, krstolike niti koji su tu sa razlogom“, rekla je ona.
Knjiga je objavljena uz pomoć izdavačke kuće „Prometej“ i HO „Kosovsko pomoravlje“. Upravo je u galeriji „Prometeja“ 6. juna održano prvo predstavljanje romana „Metohijski sfumato“ Dušice Filipović.
