U objavi na društvenoj mreži X, Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke, naveo je da nacrt zakona Srbije o proglašenju Kosova za područje posebne zaštite, kao i formiranje posebnog tužilaštva – „jasno krši njene obaveze iz dijaloga“.
Dalje su zatražili od Srbije „da se preispita“, a od obe strane, Beograda i Prištine, da počnu sa primenom Ohridskog sporazuma.
„Nacrt zakona Srbije o proglašenju Kosova za područje posebne zaštite i o nadležnosti za krivična dela jasno krši njene obaveze iz Dijaloga. Tražimo od Srbije da se preispita. Obe zemlje i Kosovo i Srbija moraju bez odlaganja primeniti Ohridski sporazum iz 2023, uključujući ZSO“, istakli su iz MSP Nemačke.
Ambasador Nemačke u Prištini, Jern Rode, podelio je objavu ovog ministarstva, ponavljajući isti zahtev – da Srbija preispita svoju odluku.
Rode ističe da ovim nacrtom zakona Srbija, kako je kazao „jasno krši obaveze iz dijaloga“.
„Nemačka traži od Srbije da preispita svoj nacrt Zakona kojim se Kosovo proglašava područjem posebne zaštite i jurisdikcije krivičnih dela jer bi to predstavljalo jasno kršenje obaveza iz dijaloga“, naveo je Rode.
Kako je to srpski predsednik pre oko dva meseca i najavio, predstavljajući tada „hitne mere“ kao reakciju na seriju zatvaranja srpskih institucija na Severu, te nove krize na Kosovu, Vlada Srbije zvanično je 28. oktobra usvojila prvo – predlog zakona kojim je Kosovo proglašeno područjem posebne socijalne zaštite.
Time su na Kosovu predviđena nova zapošljavanja i finansijska davanja Srbije, za nezaposlene, učenike, stariju nepenzionisanu populaciju, otvaranje „modernih pisarnica“ sa srpske strane prelaza.
Cilj donošenja ovih zakonskih rešenja je, kako su dalje objasnili, da se obezbedi „finansijska potpora produktivnom životu i otklonile posledice socijalne isključenosti“.
Istog dana srpska Vlada usvojila je i meru koja se tiče, kako je Vučić u septembru kazao, „uspostavljanja posebnog tužilačkog organa koji će da goni sve koji krše prava Srba na Kosovu, uključujući i Srbe i proglašenje svih institucija na Kosovu koje ne poštuju dogovorene sporazume za nelegalne“.
Konkretno, usvojen je, kao drugi – Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji Kosova.
Ostale mere predstavljene u septembru su: Vraćanje situacije u pređašnje stanje, odnosno, održavanje lokalnih (kosovskih) izbora na Severu, povratak Srba u Kosovsku policiju, sudstvo, kao i oslobađanje „političkih zatvorenika“, te formiranje ZSO.
Još je tada, Priština najave o ovim zakonima okarakterisala kao neprijateljske, sa naglaskom na to da one, posebno ona o pravosudnoj nadležnosti – nije u skladu sa Dijalogom.
Međunarodna zajednica, nakon prvih najava, nije se uključila u komentarisanje mera koje je najavljivao Vučić, ali EU jeste pozdravila to što je srpski predsednik tada zatražio lokalne izbore na Severu, te vraćanje Srba u pojedine kosovske institucije.
Međutim, sa usvajanjem zakona Vlade Srbije 28. oktobra, oni su reagovali, najpre EU pa i SAD, uz poruku Beogradu da zakone, posebno onaj o pravosudnoj nadležnosti – preispita.
Smatraju da su oni protivni obavezama u Dijalogu.
