Kako žive, šta ih brine i pokreće, i čemu se nadaju – pitala je Fondacija Fridrih Ebert skoro 9.000 mladih od 14 do 29 godina iz 12 zemalja Balkana: Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije, Albanije, Turske, kao i članica EU – Hrvatske, Slovenije, Rumunije, Bugarske i Grčke, piše Dojče vele (DW).
Ako bi se izveštaj na preko sto stranica sveo na nekoliko rečenica, onda bi to bile sledeće: mladima je najvažnija ekonomska stabilnost. Mnogi su spremni da za ostvarenje tog cilja žrtvuju i neka građanska prava. Razlike u stavovima između mladih muškaraca i žena se povećavaju, dok neravnopravnost polova na štetu žena još uvek postoji u više oblasti. A prema mišljenju mladih, u najveće probleme u sopstvenoj zemlji spada korupcija.
U odnosu na prethodno istraživanje (2018.) ove fondacije bliske SPD-u, značajno je porastao strah od rata, nasilja i bolesti. To ne čudi, imajući u vidu da se u međuvremenu desila pandemija korone, da su izbili ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku. Za razliku od svojih vršnjaka u Zapadnoj Evropi, mladi iz regiona su manje zainteresovani za politiku, i nisu preterano zabrinuti zbog klimatskih promena.
U studiji je takođe konstatovano da omladina na Balkanu postaje sve tolerantnija prema LGBTQ+ zajednici, ali i da smatra da ta zajednica ima „previše“ prava.
Kako društvene mreže oblikuju percepciju stvarnosti mladih ljudi?
Perspektiva pridruživanja EU podstiče optimizam među mladima u mnogim zemljama koje nisu članice tog saveza, dok je pesimizam među mladima u zemljama članicama EU visok – i nastavlja da raste.
Evo detaljnije nekih rezultata studije, s posebnim akcentom na Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Crnu Goru. U ovim zemljama je pesimizam svuda porastao, ali posebno drastično u Hrvatskoj, članici EU – dok je u prethodnom istraživanju 11,3 odsto smatralo da će se situacija u zemlji pogoršati, sada to misli čak 46,1 odsto mladih.
Loše ocene za obrazovanje
Na pitanje u kojoj meri su generalno zadovoljni obrazovanjem, u Srbiji, Crnoj Gori i BiH na to je pozitivno odgovorila samo oko četvrtina mladih. U tim zemljama uočljiv je pad zadovoljstva u odnosu na 2018. Nešto zadovoljniji su mladi Hrvati (38,4 odsto) i to kontinuirano.
Mladi u regionu prvi put se susreću s korupcijom već tokom školovanja. Brojke govore same za sebe: od 60 odsto mladih u Crnoj Gori, pa sve do 77 procenata u BiH smatra da se u njihovoj zemlji ocene ili ispiti kupuju, odnosno prodaju na univerzitetima.
Strah od nezaposlenosti – mada nije tako crno
Kada se radi o nezaposlenosti, autori studije navode da je stvarna nezaposlenost manja od onoga kako to precipiraju mladi – dakle, tu situaciju vide lošije nego što jeste. Ipak, zabrinjavajuća je rodna razlika u stopi nezaposlenosti: mlade žene češće su nezaposlene nego mladi muškarci.
Strah od nezaposlenosti je dosta prisutan i takođe je nešto izraženiji kod žena (54 odsto) i kod mladih u urbanim sredinama. Ujedno, mladi s višim obrazovanjem češće brinu o nezaposlenosti. Taj strah posebno je raširen u BiH (68 odsto).
Šta je ključno za zapošljavanje?
Mladi iz gotovo svih zemalja regiona smatraju da su veze s ljudima na pozicijama moći i partijska pripadnost važni faktori za dobijanje posla, posebno u zemljama koje nisu članice EU.
Tako u BiH (57 odsto) u Srbiji (48 odsto) mladih smatra da su to ključni faktori. U Crnoj Gori postoji razlika: 34,7 odsto smatra da je članstvo u partiji važno, a 44,7 procenta smatra da su to veze. U Hrvatskoj su takođe veze očigledno važnije (54,5 odsto) od članstva u partiji (42,1 odsto)
Međutim, stručnost u određenoj oblasti takođe se pokazala kao ključni faktor. U Crnoj Gori to kaže 63,2 odsto mladih, u Hrvatskoj skoro 60 procenata, u BiH skoro 50 odsto, a u Srbiji najmanje – samo 46 procenata.
Imati posao, ali nesiguran i ne u struci
Nesigurno i neodgovarajuće zaposlenje preovlađuje kao oblik rada među mladima. Mnogi su zarobljeni na loše plaćenim poslovima, i mada većina radi na pozicijama koje su u skladu sa njihovim formalnim obrazovanjem, postoji primetan pad ovog trenda u poređenju sa prethodnim istraživanjem.
U Hrvatskoj je udeo mladih koji rade na poslu za koji su previše kvalifikovani porastao sa 17,5 na na 28 odsto, što je pak najniža stopa u četiri zemlje koje smo ovde izdvojili. U Srbiji je procenat takvih mladih bio i ostao najveći, mada se jedino tamo smanjio u odnosu na 2018.
Sve popularnije: Otići u inostranstvo i vratiti se u domovinu
U svim zemljama regiona, bez obzira na to da li su članice EU ili ne, spremnost za migraciju povećana je u odnosu na prethodno istraživanje 2018.
Više od 25 odsto mladih u regionu ukazuje na izraženu sklonost ka iseljavanju. Pritom postoji velika razlika između zemalja članica EU i onih koje to nisu, ali ne i kada se bliže pogledaju rezultati u četiri zemlje koje smo izdvojili. Tako je najveći procenat mladih koji „baš jako, jako“ i „srednje“ žele da se isele iz zemlje najveći u BiH (68 odsto), zatim u Srbiji (58 odsto), pa onda u Hrvatskoj (51 odsto), dok je najmanji u Crnoj Gori sa 48 odsto.
U studiji se pravi razlika između migracije za stalno i cirkularne migracije, odnosno kada mladi planiraju da se vrate u svoju domovinu. U zemljama članicama EU cirkularna migracija popularnija je nego u zemljama koje nisu članice, ali i tamo taj oblik migracije postaje sve češći.
S druge strane, broj mladih koji teže trajnom preseljenju opada.
Ekonomski i politički razlozi glavni su motivi za trajno preseljenje, dok akademski i kulturni razlozi podstiču kratkoročne boravke u inostranstvu.
Podrška demokratiji opada – jak vođa nije za odbacivanje
Mada većina mladih i dalje podržava demokratske vrednosti, poverenje u demokratiju značajno je opalo.
Paradoksalno je da je skoro polovina mladih koji, kako kažu, snažno podržavaju demokratiju, otvorena za ideju jakog autoritarnog vođe.
Imajući u vidu Srbiju, BiH, Hrvatsku i Crnu Goru, takav vođa se najviše odobrava u Crnoj Gori i BiH.
Autoritarne tendencije u celom regionu ogledaju se i u tome što bi se 35 odsto ispitanika odreklo građanskih prava za viši životni standard, dok 40 procenata smatra da bi građanska prava ponekad trebalo ograničiti u interesu bezbednosti.
Etnonacionalizam – kontra multietničke zajednice
Iako je generalno u opadanju, etnonacionalizam ostaje široko rasprostranjen, posebno među mladim muškarcima. To je jedna od najvećih pretnji demokratijama u regionu.
Termin „etnonacionalizam“ odnosi se na oblike nacionalizma koji etničku pripadnost i etničke veze smatraju ključnim komponentama shvatanja i doživljaja „nacije“.
Do statistički značajnog porasta etnonacionalizma došlo je u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori (sa 2,4 na 2,6) i Sloveniji, dok je u Turskoj Albaniji i Kosovu ostao na visokom nivou, (3,3) . U Srbiji je etnonacionalizam konstantan na vrednosti 2,6 dok je u Hrvatskoj (2,7), a u BiH je značjano opao i sa ocenom 2,1 najmanji je od četiri zemlje koje smo izdvojili u ovom tekstu.
