U predstavi „Pepeljuga“ igraju studenti druge i treće godine dramskog odseka Fakulteta umetnosti.
„Mislim da smo u današnjem vremenu ljubav stavili na neka druga mesta i da više nije tako primarna kako je nekada bila, i da u ljubav treba verovati i da se treba njome voditi“, naglasila je Katarina Kljutić, koja u predstavi tumači lika Tetka Jage (od šećera vila).
Nikola Marković, a u predstavi kralj je kazao da je neizmerno ponosan jer će igrati u enklavama na Kosovu.
„Mislim da je pozorište za ljude u enklavama nekako prozor u svet na neki način, kao i podsećanje da su ti ljudi i dalje građani Srbije i sveta. Za mene kao glumca je važno da predstavu odigram i više puta i 20 i 30, što inače nije slučaj sa ispitima koje odigramo jednom i onda je pitanje hoćemo li ih odigrati ikada više“, kazao je on.
Jana Doder, koja u predstavi tumači lika Maćehe, očekuje i smeh, a ne samo ljutnju kod dece kada je njena uloga u pitanju.
„Ova saradnja je predivna jer su dečije predstave, kako za nas, tako i za decu veoma značajne. Za nas kao glumce one su značajno iskustvo da se opustimo, igramo i podsetimo kako je to biti dete, dok su za decu značajne jer je jako važno da od malih nogu idu u pozorište“, dodala je ona.
Luka Labović, odnosno princ u predstavi je kazao da je ovo za njih veoma značajno iskustvo, jer čini da se osećaju kao pravi glumci, a ne studenti.
„Profesori, kao i cela ekipa su jako profesionalni i zaista uživamo u svakom trenutku. Radujemo se što nastupamo i svemu što dolazi“, rekao je on.
Lik princeze, odnosno Pepeljuge u predstavi tumači Mina Bukva koja je naglasila da je rad sa kolegama bio veoma opušten s obzirom da se svi poznaju sa fakulteta.
„Složila bih se sa kolegama da igranje za decu ima jednu posebnu čar i ja se vrlo radujem tom iskustvu. Predstava je vrlo duhovita i interesantna“, kazala je ona.
Petar Puzović i Vuk Đurić u predstavi igraju sestre, pa samim tim smatraju da će najmlađoj publici biti vrlo interesantno videti muškarce u haljinama.
„Jako je važno da ne zaboravimo da igranje za decu, pored toga što je lep i zanimljiv posao, vrlo je odgovoran. Treba deci teme koje obrađujemo preneti na pravi način i kasnije im izgraditi kvalietno mišljenje o tome“, kazao je Puzović.
„Mislim da je jako važno da deca, pogotovo sa Kosova, rano krenu u pozorište jer nemaju kao ona širom Srbije priliku da konstantno idu. Pozorište je na neki način škola morala, duha i hrana za decu koja će kasnije izrasti u odrasle ljude“, dodao je Đurić.
Pisac narator Pavle Nikolić smatra da su ovakve predstave veoma značajne jer su deca najzahtevnija publika.
„Izmamiti odmeh detetu na licu je nešto što je izazov za svakog glumca, pogotovo u tekstu koji im je već poznat i kako napraviti da njima ponovo izgleda interesantno i da im držimo pažnju“, istakao je on.
Sinergija mladih umetnika na Kosovu
Predstava je igrana po tekstu nedavno preminulog Igora Bojovića, a u režiji Igora Damnjanovića.
Osnovni cilj dečijih predstava, kazao je Damnjanović, jeste da deca širom Kosova vide sinergiju mladih ljudi koji se ovde bave umetnošću.
„Nadam se da će i deca i odrasli uživati. Sledeća tema kojom se u ovoj saradnji bavimo jeste da mladi ljudi koji studiraju u Mitrovici imaju prilike da u toku svog studiranja upoznaju nešto što se zove profesionalni rad. Najbitnija stvar od svega je da kroz igranje ovih predstava upoznaju život dece po enklavama“, rekao je on.
Ova predstava za najmlađu publiku NPP-a i ove godine je nastala u koprodukciji sa Fakultetom umetnosti u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i Domom kulture „Gračanica“ u Gračanici.
Za scenski govor je bila zadužena Andrijana Videnović. Kostim i scenografiju su uradili Dragana Breza i Dušan Stanković, muziku Novak Ašković, a koreografiju Nebojša Gromilić. Scenski pokret je rešio Miodrag Krčmarik.
Prva repriza je zakazana za naredni dan od 13.00 u Domu kulture „Trepča“ u Zvečanu.
