Emotivnost u reakcijama zbog zatvaranja regionalnog TV kanala Aljazeera Balkans ne dolazi samo od šoka zbog njegove brzine i iznenadnosti. Naše generacije se nisu rodile u kapitalizmu, ali ga odavno (nesvesno) žive. Samo poslovna hladnokrvnost, interesi vlasnika, nema emocija. Što reče jedan kolega, danas mi sutra vi, i to ti je tako.
Međutim, prestao je sa radom medij koji je 14 godina uspešno profesionalno povezivao redakcije iz zemalja (naroda) koje su do pre par decenija bile u međusobnom krvavom ratnom sukobu, a koji je bez obzira na to novinarski posao obavljao najprofesionalnije moguće. Ne onako kako često danas u Srbiji i regionu funkcionišu „nezavisni“, a u stvari pro-opozicioni mediji, već kao pravi i skoro pa jedini nezavisan.
Izuzetno smo ponosni na saradnju Radija Kim sa Aljazeerom tokom dve godine. Retki su mediji na svetskom nivou kojima bi bili tako ponosni, i ostaće za budućnost da je naša redakcija bila deo ove dobre priče.
Kao direktor Radija Kim, prvi susret uživo sa AJB imao sam pre tri godine tokom snimanja emisije „Šira slika“ koju je radila novinarka Žana Filipović Kovačević na Kosovu, o životu Srba južno od Ibra. Pazi! Koga to zanima? I tada i sada. Ali regionalni kanal AJB je zanimalo sve, svaka muka, svaka priča, svugde u regionu, ko god je imao šta da ispriča rekao je tu. Ne u vidu dnevnih informacija nego u vidu dokumentarnih formi.
U ovom dokumentarcu po prvi put za Aljazeeru govori Zorica Vorgučić, u svojstvu vlasnice pivare Pivdžan, da bi je godinu i nešto nakon toga često gledali kao izveštača ove televizije, pretežno sa severa Kosova, sve do juče.
Region je ostao bez najjače međunacionalne medijske spone, jer ne možeš da pljuješ po drugima dok sa njima deliš profesionalni odnos prema novinarskom zanatu i zgradu redakcije.
A sada, ajmo raja fajront, svi nazad u svoje lokalne brloge.
U prilogu je pomenuti dokumentarac „Šira slika: Život južno od Ibra“, autorke Žane Filipović Kovačević
