Govoreći u utorak u Rigi, uz predsednika Letonije Edgarsa Rinkevičsa, Osmani je odbacila pojam „tenzija“ između Kosova i Srbije, predstavljajući situaciju kao agresiju jedne strane i samoodbranu druge.
„Ne bih to nazvala tenzijama između Kosova i Srbije, jer pokušavamo da ne upadnemo u zamku izjednačavanja obe strane“, rekla je Osmani, odgovarajući na pitanje novinara o ulozi Rusije u tenzijama i eskalacijama između Kosova i Srbije.
„Nikada ne smemo stavljati agresora i žrtvu u isti koš. Srbija neprestano pokušava da destabilizuje našu zemlju, uključujući i kroz akte agresije, dok se mi stalno branimo“, kazala je Osmani.
„Nikada nismo okupirali niti napali ni centimetar teritorije bilo kog suseda. Ono što smo uvek činili – i što ćemo nastaviti da činimo – jeste da branimo svoju nezavisnost, svoj teritorijalni integritet, mir i slobodu, koji su teško stečeni“, dodala je.
Osmani je prethodnih dana više puta govorila o mogućoj eskalaciji situacije od strane Srbije.
Ona je na predavanju u Vašingtonu 10. jula izjavila da je američki predsednik Donald Tramp nedavno sprečio moguću eskalaciju situacije između Srbije i Kosova.
Navela je da ima „pouzdane informacije“ da je reč o „vrlo, vrlo svežem razvoju događaja“.
Ova izjava izazvala je kritike Ričarda Grenela, Trampovog izaslanika za specijalne misije.
On je optužio Osmani da „manipuliše“ Trampovim rečima.
„Donald Tramp je nominovan za Nobelovu nagradu za mir zbog njegovog rada na miru i ekonomskoj normalizaciji između Kosova i Srbije 2019. i 2020, kroz potpisivanje u Trampovoj Beloj kući Vašingtonskog sporazuma“, naveo je Grenel u objavi na X-u.
On je dodao da Osmani nije bila „deo tog dogovora“ i da je „apsurdno pretvarati se da ima nečeg novog“.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je kontaktirao Belu kuću za dodatna pojašnjenja, ali odgovor nije usledio.
Ni kosovska Vlada ni Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanja RSE o tome na kakvu eskalaciju se Osmani tačno pozivala.
Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja je 15. jula kratko rekao: „Izuzetno smo zahvalni na podršci Sjedinjenih Američkih Država kroz celu istoriju Republike Kosovo“.
Poslednja velika eskalacija na severu Kosova – području sa većinskim srpskim stanovništvom – dogodila se u septembru 2023. godine, kada je grupa naoružanih Srba, predvođena Milanom Radoičićem, napala kosovsku policiju u Banjskoj, pri čemu je ubijen jedan policajac.
Priština je taj napad okarakterisala kao teroristički čin orkestriran iz Srbije – optužba koju je Beograd negirao.
Nakon Grenelovih komentara, tim predsednice Osmani najavio je da će ona održati konferenciju za novinare nakon povratka sa službenog puta.
Govoreći u Rigi, Osmani je takođe izjavila da je ruski uticaj na Kosovu „nula“.
„Nažalost, ne mogu isto reći za našu susednu zemlju, jer se Srbija pretvorila u državu pod ruskim uticajem – bilo politički, ekonomski ili vojno. Kroz taj uticaj u Srbiji, Rusija pokušava da izazove destabilizujuće posledice i šire u regionu, jer što je Evropa nestabilnija, to više odgovara interesima Rusije“, rekla je Osmani.
Naglasila je da će Kosovo blisko sarađivati sa partnerima iz Evropske unije i NATO-a kroz mere odvraćanja i prevencije, kako bi se sprečilo da bilo koja destabilizujuća taktika Rusije, sprovedena putem Srbije, urodi plodom.
