Bivši diplomata Aljbert Prenkaj kaže da Kosovo nema spoljnu politiku zasnovanu na jasnoj strategiji i konsolidovanim savezništvima. Prema njegovim rečima, Kosovu nedostaje konvergencija, saradnja i sinergija sa SAD i EU.
„Kosovo doživljava asfiksiju, izolaciju i izgubilo je relevantnost na međunarodnoj sceni. Postoji potpuni nedostatak koordinacije, kakofonija u spoljnoj politici, što je dovelo i do sankcija“, rekao je Prenkaj za program Expose Radija Slobodna Evropa.
Više od dve godine, Kosovo je pod sankcijama EU zbog odluka Vlade koje su percipirane kao jednostrane i na štetu albanske zajednice. Nedavno je i SAD obustavila pokretanje Strateškog dijaloga sa Kosovom – koji je bio osmišljen za jačanje bilateralnih odnosa – što je dodatno povećalo nesigurnost i međunarodnu izolaciju zemlje.
Premijer u ostavci, Aljbin Kurti, priznao je postojanje određenih razlika sa SAD, ali je istakao da Kosovo nije narušilo odnose sa njima. Predsednica Vjosa Osmani, s druge strane, izrazila je žaljenje zbog obustavljanja Strateškog dijaloga i naglasila važnost održavanja čvrstih veza sa SAD.
Krajem prošlog meseca, oboje lidera, zajedno sa vršiocem dužnosti šefa kosovske diplomatije Donikom Gervalom, boravili su u SAD dok je Generalna skupština UN održavala svoje zasedanje, ali su svo troje imali odvojene agende.
Sa sastanaka, Osmani je objavila fotografije sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i američkim državnim sekretarom Markom Rubiom.
Gervalla je učestvovala na forumu ministara spoljnih poslova i imala odvojene sastanke sa koleginicama iz Albanije i Andore, dok je Kurti delio fotografije sa sastanaka sa kongresmenima, studentima i albansko-američkom zajednicom.
Nema informacija o bilo kakvim sastancima Kurtija ili Gervale sa predstavnicima američkog Stejt Departmenta. Slično, nije bilo zajedničkih sastanaka kosovskih lidera sa američkim ili drugim međunarodnim liderima.
Prema Ustavu Kosova, član 84, spoljna politika je nadležnost Predsedništva. Međutim, ova odgovornost često je izazivala tenzije sa Vladom.
Dva aktuelna lidera – Osmani i Kurti – bili su na istoj izbornoj listi 2021. godine, obećavajući zajedničku političku viziju.
„Zaključili smo sporazum o principima i političkim ciljevima, koji smo upravo potpisali pred vama – sporazum o državi sa pravdom i bez korupcije, za društvo sa zdravljem, zapošljavanjem i obrazovanjem za sve građane, bez razlika, diskriminacije i privilegija“, izjavio je Kurti u januaru 2021.
Međutim, njihov put nije uvek bio isti. Razlike su se pojavile u odnosima sa saveznicima, u debati o Asocijaciji opština sa srpskom većinom, u vezi sa taksom na robu iz SAD i drugim pitanjima. Ponekad su bile otvorene, ponekad prikrivene.
Prema Doniki Emini iz Savetodavne grupe za Balkan u Evropi, sukobi u spoljnoj politici nisu novi. Ona podseća na slučaj bivšeg predsednika Hašima Tačija i bivšeg premijera Ramuša Haradinaja, koji su se sukobili oko ideje promene granica Kosovo-Srbija 2018. godine. Takvi nekordinisani pristupi prikazuju Kosovo kao nestabilnu i neozbiljnu državu u očima međunarodne zajednice.
„Na primer, nedostatak koordinacije u periodu kada su EU mere uvedene za Kosovo, jer je to bio šestomesečni period mera koje nisu bile odluka Saveta EU… tokom tih šest meseci moglo se bolje koordinisati diplomatijom, kako bi se poslale jasne poruke u Brisel… ali ni Kurti ni Osmani nisu obraćali pažnju na to“, kaže Emini.
Radio Slobodna Evropa se obratio Kancelariji predsednice, Vladi i Ministarstvu spoljnih poslova kako bi saznao prioritete spoljnih politika i način koordinacije, ali nije dobio odgovor.
Prema Prenkaju, trzavice između lidera nisu samo razlike u mišljenju, već „borba za dominaciju ega“ koja otežava izgradnju zajedničke vizije. Emini takođe vidi ovo kao štetnu trku za protagonizmom.
„Funkcionišemo sa spoljnjom politikom koja se formira ‘ad hoc’, na dnevnoj političkoj bazi, za unutrašnju potrošnju, a ne za međunarodne kalkulacije. To znači da je to lična politička agenda određenih osoba na Kosovu, politički proračun i ego“, kaže ona.
Prenkaj je uveren da put Kosova ka povratku na međunarodnu scenu prolazi kroz ispunjenje obaveza preuzetih u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Prema njegovim rečima, Kosovo treba da pokaže spremnost da sprovodi postignute sporazume.
„Ovde je reč o [osnivanju] Asocijacije opština sa srpskom većinom. Zatim možemo da tražimo ukidanje EU mera, pokretanje procesa članstva u Savetu Evrope, priznavanje od strane pet zemalja EU i tako dalje“, kaže bivši ambasador Kosova u Italiji.
Prenkaj naglašava da spoljna politika treba da predstavlja interese svih građana Kosova – uključujući srpsku zajednicu. Svaki konfliktan pristup ovoj zajednici samo bi produbio izolaciju Kosova, dodaje on.
Kosovo je potpisalo sporazum sa Srbijom o osnivanju Asocijacije opština sa srpskom većinom još 2013. godine, ali nijedna vlada do danas ga nije sprovela, iz straha da bi to moglo narušiti funkcionalnost države.
Pritisci EU i SAD su stalni, iako su u poslednje vreme oslabeli zbog međunarodnih kriza i činjenice da Kosovo funkcioniše sa Vladom u ostavci nakon izbora 9. februara.
Prema Emini, Kosovo je napravilo ozbiljnu grešku ne izgrađujući održivi kanal komunikacije sa Vladom nemačkog kancelara, Fridriha Merca, s obzirom na ključnu ulogu Berlina u EU. To je značajno ograničilo mogućnosti Kosova da napreduje u evropskoj agendi.
Nedostatak strategije je primećen i u Vašingtonu. Od prošle godine Kosovo nema nijednu aktivnu lobističku ugovorenu aktivnosti u SAD. Na zvaničnoj stranici „Foreign Agents Registration Act“, Departmana za pravosuđe SAD, ne postoji nijedan aktivan ugovor, za razliku od Srbije, koja ima šest aktivnih lobističkih ugovora – što je očigledna prednost u diplomatskoj konkurenciji.
Da ilustruje kako malo i ograničeno Kosovo funkcioniše na međunarodnoj sceni, Emini daje primer Tajvana. Ta zemlja, iako bez podrške mnogih država i van važnih međunarodnih organizacija, zbog pritiska Kine, uspela je da izgradi koherentnu spoljnu politiku zahvaljujući funkcionalnoj demokratiji i bliskoj koordinaciji sa strateškim partnerima.
Prenkaj takođe podseća da se države ne mere retorikom, već opipljivim elementima moći i kapaciteta.
„Prema Vestfalskom ugovoru, koji je osnova diplomatije i međunarodnog prava, države su definisane kroz četiri prerogativa: teritorija, demografija, bezbednost i ekonomija. Kosovo poseduje sve ovo, ali u manjoj meri u poređenju sa drugim zemljama; prema tim prerogativima, treba da preuzme svoju ulogu u spoljnoj politici i na međunarodnoj sceni“, kaže Prenkaj.
Oba stručnjaka se slažu da je Kosovu potreba spoljna politika koja prevazilazi unutrašnje rivalitete i stavlja državne interese iznad ličnih ega.
Prema rečima Emini, Kosovo treba da počne popravljanjem sopstvenih grešaka i da učini sve kako bi uklonilo kaznene mere EU, koje su blokirale milione evra i važne sastanke. Prema njenim rečima, više nema zaštitnika koji drže Kosovo na svojim ramenima – svaka spoljna energija je iscrpljena.
