Ukoliko se u nedelju, 26. oktobra, ipak ne izabere Vlada, nakon februarskih izbora i višemesečnih napora oko formiranja novih institucija, Kosovo bi se moglo suočiti sa novom institucionalnom krizom.
Na parlamentarnim izborima 9. februara Pokret Samoopredeljenje je dobio najviše glasova, ali ipak nedovoljno da samostalno formira Vladu. Sada je neizvesno da li će ova partija u nedelju uspeti da obezbedi glasove poslanika iz drugih partija za izbor Vlade.
Samoopredeljenje je ranije isključilo mogućnost razgovora sa Demokratskom partijom Kosova, dok je ostavilo otvorena vrata za saradnju sa Demokratskim savezom Kosova.
Za sada, bar u javnosti, ne postoje informacije da je na pomolu koalicioni dogovor.
Šta dalje?
Aljbin Kurti je početkom nedelje već nagovestio da možda neće uspeti da formira novu vladu, te ocenio da je alternativno rešenje održavanje novih izbora.
Međutim, Ustav Kosova predviđa da ukoliko predloženi sastav nove Vlade ne dobije neophodnu većinu poslanika, predsednik Kosova u roku od deset dana imenuje drugog mandatara koji ima najveće šanse da formira Vladu.
Novi mandatar ponovo ima 15 dana da predloži sastav vlade i program rada Skupštini.
Na osnovu presude ustavnog suda Kosova iz 2020. godine, drugi mandatar može biti i iz drugoplasirane partije, u ovom slučaju Demokratske partije Kosova.
Predsednik nove izbore raspisuje ukoliko se Vlada ne izabere ni iz drugog puta i oni moraju biti održani u roku od četrdeset dana od dana raspisivanja. Do tada Vlada na dužnosti obavlja svoje obaveze.
Šta kaže praksa iz 2020. godine?
Tadašnji predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci) je aprila 2020. godine dao mandat za formiranje Vlade Kosova Avdulahu Hotiju iz Demokratskog saveza Kosova – tada drugoplasirane stranke na izborima – jer Samoopredeljenje kao pobednik izbora nije iskoristio svoju ustavnu priliku za imenovanje mandatara.
Samoopredeljenje je tada izlaz iz političke krize, koja je nastala usled izglasavanja nepoverenja Kurtijevoj Vladi, nepuna dva meseca nakon što je izabrana, video u vanrednim izborima.
Nepoverenje Kurtiju je inače izglasano zbog nezadovoljstva njegovih koalicionih partnera iz Demokratskog saveza Kosova, načinom na koji je vodio zemlju tokom pandemije, kao i zbog zaoštravanja odnosa sa SAD.
Ustavni sud Kosova je tada doneo odluku da je dekret predsednika Kosova Tačija o određivanju Hotija za mandatara nove vlade u skladu sa Ustavom.
Šta kažu brojke?
Pokret Samoopredeljenje je na februarskim izborima dobio 48 od 120 mesta u Skupštini Kosova, a potom sledi Demokratska partija Kosova sa 24 mesta, Demokratski savez Kosova sa 20 mesta, te koalicija Alijansa za budućnost Kosova – Nisma sa osam mesta.
Srpska zajednica ima deset zagarantovanih mesta od koji je devet u ruke Srpske liste, dok je jedno mesto dobio Nenad Rašić iz stranke Za slobodu pravdu i opstanak.
Još deset poslaničkih mandata je rezervisano za ostale manjinske zajednice priznate Ustavom Kosova – Bošnjake, Turke, Gorance, Rome, Aškalije i Egipćane.
Za izbor nove Vlade neophodno je da mandatar obezbedi najmanje 61 glas.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je 20. oktobra izjavila da ima vremena za postizanje dogovora oko izbora Vlade, ali je kritikovala Srpsku listu da „stvara prepreke“.
Naime, Srpska lista se obratila Ustavnom sudu Kosova sa namerom da ospori izbor Nenada Rašića za potpredsednika Skupštine i čeka se odgovor.
Šta ako Ustavni sud odluči u korist Srpske liste?
Ukoliko Ustavni sud Kosova prihvati kao osnovanu žalbu Srpske liste, u praksi bi to značilo da Skupština nije konstituisana. Tako bi bilo nemoguće napraviti bilo koji korak ka formiranje Vlade i novih institucija.
Ustavni sud je već jednom doneo odluku u korist Srpske liste da Skupština nije konstituisana bez izbora potpredsednika iz redova srpske zajednice.
Potom je izabran Rašić jer nijedan od devet kandidata Srpske liste nije uspeo da obezbedi potrebne glasove.
Prema Poslovniku Skupštine, kandidata za potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice predlaže većina poslanika iz te zajednice – na šta se Srpska lista i poziva kada osporava Rašićev izbor.
Skupština Kosova je konstituisana osam meseci nakon održavanja izbora.
Politička i institucionalna kriza najpre je nastala zbog nesuglasica najvećih albanskih partija oko izbora predsednika Skupštine, a potom i zbog izbora potpredsednika iz redova srpske zajednice.
