Meklaren, koja je u okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ posetila Kosovo, u zajedničkom intervjuu za Radio Goraždevac i KoSSev govorila je o različitim oblicima onlajn rodno zasnovanog nasilja, nastanku fenomena „Fisha“ u Francuskoj, ali i o sličnim izazovima sa kojima se suočavaju žene širom sveta, uključujući i Kosovo.
„Fisha znači javno sramotiti – to je sleng za affichage, odnosno javno izlaganje i sramoćenje“, objašnjava Meklaren, opisujući fenomen koji je tokom pandemije kovida-19 pretvorio društvene mreže u opasno mesto za hiljade devojaka u Francuskoj.
Pokret #StopFisha nastao je nakon što je Meklaren otkrila da se na društvenim mrežama masovno dele intimni sadržaji devojaka, često uz objavljivanje njihovih ličnih podataka, uključujući adrese i brojeve telefona. Ubrzo su se pojavili desetine sličnih naloga širom Francuske, što je preraslo u nacionalnu krizu.
Govoreći o globalnim trendovima, Meklaren ističe da su onlajn uznemiravanje, deljenje intimnih sadržaja bez pristanka i doksing najrasprostranjeniji oblici digitalnog nasilja nad ženama. Ipak, upozorava da se oblici nasilja razlikuju u zavisnosti od lokalnog konteksta – od tehnološki sofisticiranih deepfake zloupotreba u Južnoj Koreji, do kampanja blaćenja i narušavanja „časti“ u pojedinim zemljama Bliskog istoka.
Normalizacija onlajn nasilja na Kosovu
Tokom boravka na Kosovu, Meklaren se sastala sa brojnim nevladinim organizacijama, medijima i međunarodnim institucijama. Kako navodi, u razgovorima se stalno ponavljala jedna zabrinjavajuća tema – normalizacija onlajn nasilja i jačanje antifeminističkog i seksističkog diskursa u digitalnom prostoru.
„To nije samo povratak tradicionalnim rodnim ulogama, već i normalizacija govora mržnje prema ženama – poruke da žene ne bi trebalo da glasaju ili da im je mesto u kuhinji“, upozorava ona.
Pozivajući se na podatke UN Women, Meklaren navodi da je između 43 i 44 odsto žena i devojaka na Kosovu iskusilo neki oblik onlajn nasilja, dok globalni podaci govore da je taj procenat oko 60 odsto.
Ona je podsetila i na slučaj Telegram grupe „Alpkin“, u kojoj je deljen intimni sadržaj žena, uključujući i pornografske deepfake materijale, ocenjujući da je izostanak institucionalne reakcije ozbiljan propust.
„To je kršenje ljudskih prava i trebalo je da posluži kao jasan primer da je takvo ponašanje nezakonito i neprihvatljivo“, poručuje Meklaren.
Neophodno jačanje digitalne bezbednosti
Kada je reč o zakonodavnom okviru, ističe da je minimum postojanje zakona koji sankcionišu onlajn uznemiravanje i deljenje intimnog sadržaja bez pristanka. Pre usvajanja Akta o digitalnim uslugama (DSA), samo sedam evropskih zemalja imalo je takve zakone.
„Ako žene nisu bezbedne onlajn, onda ni demokratije nisu bezbedne“, naglašava ona.
Kao ključnu preporuku lokalnim organizacijama civilnog društva, Meklaren izdvaja jačanje digitalne bezbednosti.
„Sedamdeset odsto organizacija civilnog društva u svetu nema osnovni nivo digitalne zaštite, što je posebno opasno za organizacije koje rade sa žrtvama nasilja“, upozorava ona, preporučujući šifrovanje podataka i korišćenje bezbednih imejl servisa.
Boravak Meklaren na Kosovu, kako ističe, potvrdio je da je onlajn nasilje nad ženama istovremeno i lokalni i globalni problem, koji zahteva sistemski odgovor, međunarodnu saradnju i jasnu političku volju.
