Kurtijev Pokret Samoopredeljenje ubedljivo je pobedio na izborima 28. decembra, osvojivši više od 51 odsto glasova i oborivši sopstveni rekord. Posle višemesečnog političkog zastoja, nakon što izbori u februaru 2025. nisu doneli isti uspeh, Kurti je ponovo izabran za premijera 11. februara i obećao je da će se njegov novi mandat fokusirati na konkretne rezultate i efikasnu upravu za građane, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
„Mandat koji tražimo je mandat rada, pravde i dostojanstva za sve. Mandat bezbednosti i prosperiteta za sve“, rekao je Kurti 11. februara.
Tokom predstavljanja novog kabineta, on je napravio bilans prethodnog mandata, ističući dostignuća u ekonomiji, bezbednosti i demokratiji, i predstavio buduće prioritete u obrazovanju, socijalnoj zaštiti i energetici. U vezi sa spoljnom politikom, podvukao je da će sarađivati sa svima na osnovu međusobnog poštovanja, da savezništva sa EU, SAD i NATO-om ostaju nepokolebljiva i da će težiti normalizaciji sa Srbijom kroz konstruktivan i kreativan dijalog.
„Kao što smo radili u protekle četiri godine, normalizacija je pitanje regulisanja odnosa između dve države, odnosno kao bilateralni i spoljni odnos, a ne uplitanje ili mešanje u unutrašnje poslove“, rekao je Kurti.
Mandati i izazovi
Kurti je bio premijer nekoliko nedelja 2020. godine, ali je ta vlada pala posle neslaganja među koalicionim partnerima oko upravljanja pandemijom kovida-19.
Njegov potonji puni mandat, duboko je obeležila odlučnost da proširi vlast kosovskih institucija na sever Kosova – područje na kojem je srpsko stanovništvo u većini – gde se godinama nisu sprovodile odluke zvanične Prištine.
Uprkos protivljenju i protestima, njegova Vlada je uspela da zameni srpske registarske tablice kosovskim, izbaci iz upotrebe srpski dinar i zatvori većinu paralelnih institucija Srbije, koje su funkcionisale od posleratnog perioda i zapošljavale hiljade ljudi.
Te odluke – ključne za njegovu viziju suverenog Kosova – značajno su zategle odnose sa saveznicima. EU i SAD su ih opisale kao nekoordinisane korake, s posledicama po srpsku zajednicu. Sukobe među njima pratila su i upozorenja Vašingtona o pogoršanju partnerstva i kaznenim merama protiv Kosova – iako su to bila, prema Kurtiju, samo „neslaganja među prijateljima“.
Ambasada SAD na Kosovu saopštila je da se nada saradnji s novom Vladom na unapređenju zajedničkih prioriteta, uključujući: regionalni mir, stabilnost i uzajamni ekonomski prosperitet, dok je šefica spoljne politike EU Kaja Kalas rekla da je stvoren novi zamah za unapređenje odnosa EU i Kosova, kao i dijaloga Prištine i Beograda.
Dijalog sa Srbijom kao ključ evropskog puta
Pojedini posmatrači ocenjuju da bi dijalog sa Srbijom trebalo da bude glavni prioritet Kurtijeve spoljne politike, jer od toga zavisi otvaranje Kosova i njegov napredak ka evropskim integracijama.
Abit Hodža, predavač i istraživač na Univerzitetu Agder u Norveškoj, kaže da suverenitet ne podrazumeva samo sposobnost očuvanja granica, već i sposobnost donošenja odluka u najboljem interesu zemlje. Prema njegovim rečima, dijalog ne treba posmatrati kao proces koji favorizuje Srbiju, već kao strateško sredstvo za jačanje međunarodnog položaja Kosova.
„Jednostrano sprovođenje sporazuma bi dovelo Kosovo u prednost, kako u odnosu na EU, tako i u odnosu na Srbiju. Kosovo je dosad sledilo ono što je Srbija radila: nije sprovelo sporazume“, rekao je Hodža za RSE.
Kosovo i Srbija nisu imali sastanak na visokom nivou od septembra 2023. Nastavak dijaloga je blokiran posle napada u Banjskoj, pošto ga je Kurti uslovio predajom osumnjičenog organizatora Milana Radoičića, što Srbija nije uradila.
Peci: Sticanje poverenja međunarodne zajednice
Ljuljzim Peci iz Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politike, kaže da ispunjavanje obaveza Kosova u dijalogu nije zbog Srbije, već zbog sticanje poverenja međunarodne zajednice. Samo na taj način, kaže on, Kosovo može da otvori put ka članstvu u Savetu Evrope, a zatim i ka kandidaturi za EU, o čemu odlučuju same zemlje EU, a ne Beograd.
„Moramo znati da iskustvo sa Srbijom pokazuje da možete postići sporazum i početi da ga sprovodite, ali ne treba očekivati od nje da će sprovesti sve tačke kako je dogovoreno, jer Srbija u vezi s Kosovom pregovara u stilu Rusije. Dakle, mislite da ste postigli sporazum i odjednom se nađete usred okeana“, kaže Peci za RSE.
On podvlači da, u tom kontekstu, prvi koraci moraju biti slanje nacrta statuta Zajednice opština sa srpskom većinom na razmatranje Ustavnom sudu Kosova i regulisanje statusa Srpske pravoslavne crkve, što su, prema njegovim rečima, unutrašnja pitanja, ali koja imaju direktan uticaj na međunarodne odnose.
„Kosovu je sada potrebno da ne radi iza leđa saveznika, posebno po pitanjima severa i srpske zajednice. Za ponovnu izgradnju poverenja sa Zapadom biće potrebno vreme, pošto će se njegov stav nakon gubitka poverenja u kosovsku Vladu testirati u narednim mesecima“, kaže Peci.
Kurtijev novi mandat između Brisela i Vašingtona
Transatlantski odnosi su na najnižoj tački, zategnuti nizom pitanja – od neizvesnosti oko podrške Ukrajini i situacije u Gazi, do američkog interesovanja za Grenland.
Stoga, Kurt Basener iz Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu sugeriše da Kosovo pažljivo upravlja odnosima sa SAD i ojača svoju poziciju u Evropi, težeći da dobije priznanje od pet članica EU koje ga još nisu priznale i predstavljajući se kao doprinos jedinstvenoj i stabilnoj EU.
„Kosovo mora da sagleda svoje dugoročne interese u funkciji garantovanja svoje nezavisnosti i sposobnosti da bude demokratska i samoupravna država. A sada… rekao bih da je to verovatnije kroz Evropu – iako je bolno to priznati – nego kroz SAD, pod sadašnjom administracijom“, kaže Basener za RSE.
On dodaje da Kosovo treba da bude otvoreno za nove partnere koji mogu ojačati njegovu nezavisnost i bezbednost, ali uvek zadržavajući usklađenost s evropskim težnjama. Hodža, s druge strane, insistira da Kosovo bude proaktivnije sa SAD, samostalno incirajući pitanja koja su u njegovom interesu.
„Kosovo ne bi trebalo da odbija stavove koji dolaze iz Bele kuće, a koji su u interesu Kosova. Mora da gleda dalje. Imali smo niz intervencija američkog Stejt departmenta tokom prošlog mandata koje su kategorički odbačene, što je izazvalo razdor između dve zemlje“, kaže Hodža.
Građani očekuju rezultate u ekonomiji i socijalnoj politici, ali…
I, dok političari diskutuju o strategijama i međunarodnim odnosima, o prioritetima i odlukama, obični građani vode život sa sasvim drugačijim brigama: od penzija i zdravstvenog osiguranja do svakodnevnih usluga koje utiču na njihove džepove. Oni žele da se politika nove Kurtijeve Vlade pretoči u konkretna poboljšanja, ali je nada, nažalost, tanja od želja.
„Imamo mnogo stvari koje treba popraviti, ali mislim da bi jedan od prioriteta trebalo da bude zdravstveno osiguranje, pitanje penzija, da se aktivira Trepča, da se mladima pruži mogućnosti da ostanu ovde, a ne da odlazak vide kao izlaz“, kaže Aljbulena Bilali iz Prištine.
„Prvenstveno zapošljavanje, da se stvori više radnih mesta za mlade, jer imamo zastoje u pogledu zapošljavanja“, kaže Šćipe Klinaku.
Jeremija Aksentijević iz Severne Mitrovice kaže da bi nova vlada trebalo više da brine o starijoj populaciji, koja „jedva sastavlja kraj s krajem“.
„Mi svi imamo kosovska dokumenta, lične karte, pasoše, sve…“, kaže on.
Prema najoptimističnijem scenariju, mandat Kurtijev treće Vlade trajaće do 2030, kada bi neki susedi mogli da budu u EU – barem prema signalima Brisela za Albaniju i Crnu Goru. Kosovo ostaje jedino na Zapadnom Balkanu bez statusa kandidata, iako ga Kurti opisuje kao „najdemokratskiju zemlju u regionu“, s pasošem „jačim nego ikad“.
Za eksperte poput Ljulzima Pecija to nije dovoljno – oni upozoravaju da bez bliske koordinacije s međunarodnim partnerima, Kosovo rizikuje da ostane izolovano – što je opasna posledica na nestabilnoj međunarodnoj sceni.
